Preminuo čuveni Karlo Ginzburg - svet se oprašta od velikana
Napisao knjigu koja i danas inspiriše i stvorila novu metodologiju za sagledavanje prošlosti.
Italijanski istoričar Karlo Ginzburg, jedan od najznačajnijih naučnika savremene istoriografije i tvorac koncepta mikroistorije, preminuo je u 87. godini u Bolonji. Vest o njegovoj smrti potvrdila je škola "Scuola Normale Superiore" u Pizi, gde je bio profesor emeritus i jedna od najuglednijih ličnosti akademske zajednice.
Ginzburg je svetsku slavu stekao zahvaljujući revolucionarnom pristupu proučavanju prošlosti. Umesto da se fokusira na kraljeve, ratove i velike političke događaje, pažnju je usmerio na živote običnih ljudi, verujući da se upravo kroz njihove sudbine mogu razumeti širi društveni procesi. Njegova najpoznatija knjiga, „Sir i crvi“", postala je klasik istorijske nauke i promenila način na koji se istražuje prošlost.
Rođen je 1939. godine u Torinu, u uglednoj intelektualnoj porodici. Njegov otac, antifašista Leone Ginzburg, umro je nakon mučenja u nacističkom zatvoru tokom Drugog svetskog rata, dok je majka bila poznata književnica Natalija Ginzburg. Upravo su iskustva iz detinjstva i porodična istorija snažno uticali na njegove kasnije naučne interese, posebno na proučavanje progona, marginalizovanih grupa i mehanizama moći.
"Sir i crvi" remek-delo istoriografije
Ako želite da razumete zašto je Ginzburg bio genije, morate pročitati njegovu najbolju i najpoznatiju knjigu "Sir i crvi: Kosmos jednog mlinara iz 16. veka" (Il formaggio e i vermi, izdata 1976. godine). Ova knjiga se danas smatra apsolutnim remek-delom i obaveznom lektirom na humanističkim fakultetima širom sveta.
Ginzburg je u arhivima italijanske regije Furlanije naišao na prašnjave spise inkvizicije sa suđenja jednom običnom mlinaru po imenu Domeniko Skandela, poznatijem kao Menokio (Menocchio). Menokio je živeo u 16. veku, znao je pomalo da čita i piše, i imao je neverovatno živu maštu i hrabrost.
Inkvizicija ga je uhapsila jer je javno pričao stvari koje su za Katoličku crkvu bile strašna jeres. Njegova najpoznatija teorija, po kojoj je knjiga i dobila ime, bila je njegova kosmologija (shvatanje nastanka sveta):
Menokio je verovao da je svet nastao iz haosa, baš onako kako se sir pravi od mleka. Kako se taj kosmički sir zgušnjavao, u njemu su se pojavili crvi, a ti crvi su zapravo bili a anđeli i sam Bog, koji su tako nastali iz tog prvobitnog haosa. Za njega Bog nije bio stvoritelj svega, već nusprodukt tog kosmičkog "sira".
"Sir i crvi" nije važna samo zato što je Menokijeva priča bizarna i fascinantna, već iz dubokog metodološkog razloga
Ginzburg pokazuje da Menokio nije svoje ideje prosto prepisao iz knjiga, niti ih je izmislio iz čistog ludila. On je bio proizvod narodne, usmene kulture svog vremena. Obični ljudi su "visoku kulturu" (ono što bi čuli u crkvi ili pročitali u retkim dostupnim knjigama) propuštali kroz filter sopstvenog mukotrpnog života i potpuno je menjali.
