Preminuo Josip Pejaković - obeležio je pozorišnu i filmsku scenu bivše Jugoslavije
Veliki gubitak za pozorišnu i filmsku scenu.
Bosna i Hercegovina ostala je bez jednog od svojih najsnažnijih umetničkih glasova. Josip Pejaković, istaknuti glumac, pisac i hroničar društva, preminuo je sinoć u 78. godini života.
Vest o njegovoj smrti prvi je potvrdio njegov sin, Dejan Pejaković, a reči oproštaja i tuge preplavile su društvene mreže, gde se prijatelji, poštovaoci i kulturna javnost opraštaju od čoveka koji je obeležio pozorišnu i filmsku scenu bivše Jugoslavije.
Rođen 1948. godine u Travniku, Pejaković je svoje prve umetničke korake načinio u Sarajevu, gde je završio Dramski studio u klasi Kaće Dorić i Josipa Lešića. Diplomirao je ulogom Tuzenbaha u Čehovljevoj drami Tri sestre, dok je u predstavi Koncert u jajetu briljirao kao Filtos, pod rediteljskom palicom Kaće Dorić.
Njegov umetnički opus ostavio je neizbrisiv trag: više od 50 premijernih uloga u Narodnom pozorištu Sarajevo, brojne filmske role (Ljudski faktor, Kuća pored puta), kao i desetine monodrama u kojima je kroz humor i ironiju razotkrivao društvene i političke anomalije. Među najznačajnijim pozorišnim ostvarenjima u kojima je učestvovao nalaze se Kome zvono zvoni, Kuća oplakana, Višnjik, Braća Karamazovi, Kralj Lear, Hamlet u selu Mrduša Donja, Hasanaginica, Omer–paša Latas, Legenda o Ali-paši, Divlje meso, Fistikovi šejtanluci i mnoge druge.
Kao umetnik, bio je duboko angažovan, uvek na strani običnog čoveka i nepokolebljivo iskren u izrazu. Njegove monodrame postale su kulturološki dokument vremena, a publika ga je doživljavala kao autentičan glas naroda.
Tokom poslednje decenije života vodio je tešku i neprestanu borbu sa zdravstvenim problemima. Imao je čak 17 operacija, a 2019. godine je izjavio da su ga mnogi već "otpisali", iako se tada uspešno oporavio.
Za svoj doprinos kulturi i umetnosti, Pejaković je bio višestruko nagrađivan, među najznačajnijim priznanjima su Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva (1974), nagrada ZAVNOBiH-a za životno delo (1991), kao i nagrada Udruženja dramskih umetnika BiH.
Josip Pejaković nije bio samo umetnik, bio je savest vremena, glas onih koji nisu imali priliku da govore, i nepokolebljiv borac za istinu kroz umetnost. Njegov odlazak ostavlja prazninu, ali i nasleđe koje će trajati daleko izvan granica pozorišta i filma.
