ROMAN ,,ZVUK ASFALTA": Norveška iz drugog ugla, odrastanje i pronalaženje sebe
U Kulturnom centru Grad, predstavljen je roman prvenac norveškog pisca Ingvea Kvajnea, ,,Zvuk asfalta".
Ovo je nenašminkan roman o odrastanju u istočnom delu Osla, osamdesetim i devedesetim, roku, drogi, ulicama i podeljenom gradu. Roman koji prikazuje Oslo iz ugla na koji nismo navikli, roman o tučama i seksu, muzici i smrti, ali i roman o odrastanju i pronalaženju sebe.
“Dok su drugi brojili ovce, ja sam brojio automobile. Njihov zvuk mi je ulivao sigurnost.“
Glavni lik romana, smeštenog u osamdesete i devedesete, odrasta sa ocem biroktratom i majkom umetnicom, koji su razvedeni i žive svako na svojoj strain ulice Trondhajmsvajen. Mahom prepušten sebi tokom odrastanja, oseća se kao autsajder i neprilagođen, sve dok jedno veče sa drugovima ne naiđe na ploču norveškog rokera Jokea, čiji tekstovi mu obeležavaju život.
Podela koja je tabu tema u Norveškoj
Ingve Kvajne je, kao i protagonista romana ,,Zvuk asfalta", odrastao je u istočnom, siromašnijem, ali i kulturno raznovrsnijem delu Osla. Ovakva podela je tabu u Norveškoj, koja se u velikoj meri smatra društvom bez klasnih razlika, ali pisac insistira da o njoj priča, što je dovodilo i do žustrih debata.
Ingve je danas generalni direktor marketinga Norveške poslovne škole BI i njegova priča je svakako primer mladog čoveka koji se, sa ulice, probio. Ipak, nikada nije napustio istočni Oslo, i danas tu živi sa porodicom.
Priča o sazrevanju, transformaciji i snazi prijateljstva
Autor iskreno, ponekad brutalno otvoreno, prikazuje osetljivost i ranjivost, sumnje i čežnju za bliskošću, smislom i istinom u naizgled haotičnom okruženju.
Ova priča o sazrevanju nekoliko mladića, o njihovim transformacijama i izuzetnoj snazi prijateljstva i podrške, može biti smeštena podjednako dobro i u Beograd ili bilo koji drugi evropski grad krajem prošlog veka...
Autentična osećanja osetljivog mladog bića koje pokušava da pronađe svoje mesto u životu može lako da prepozna i poistoveti se svako ko je slično proživljavao ili proživljava svoju mladost.
Piščeva ljubav prema Oslu je nešto što samo dodaje izuzetan ukus ovoj priči, boji je specifičnim bojama i budi u čitaocu želju da i sam doživi taj grad.