"Sedam dana sam bila u depresiji" Ispovesti naših glumačkih diva koje su potresle javnost - Izmaltretirana sam pristala
Današnja filmska industrija sve više prikazuje i muške i ženske scene svlačenja, otvarajući pitanje umetničkog izraza i granica prihvatljivosti. Iskustva glumica poput Milene Dravić, Ružice Sokić i Rade Đuričin iz 1970. i dalje izazivaju rasprave o ulozi i očekivanjima od glumaca u umetničkim procesima.
Emisija "Međutim", kao deo dokumentarnog serijala "Neobavezno", često je publici prikazivala teme aktuelne u društvu.
Analitičkim pristupom dešavanjima, ustanovila se kao merodavna, osiguravši tako važno mesto u istoriji televizijskih ostvarenja.
Naše preminule glumice - Milena Dravić, Ružica Sokić i Rada Đuričin iz svoje perspektive su pričale o problemu svlačenja u okviru umetničkih procesa, davne 1970. godine.
Pravila sam komplikacije na snimanjima
Milena Dravić, bila je najveća jugoslovenska filmska diva. Glumila je u preko 100 filmskih ostvarenja, zajedno sa najvećim domaćim i holivudskim glumcima, a uporedo je igrala i u pozorištu, gde je ostvarila oko 70 uloga.
U pomenutoj emisiji govorila je o scenama u kojima je morala da se svlači, te istakla da je rediteljima oduvek pravila probleme zbog njihovih zahteva.
"Imala sam ja neke filmove u kojima sam imala erotske scene. Naravno, od toliko velikog broja filmova, imala sam samo takvih četiri ili pet. Mogu reći da sam prilikom snimanja takvih scena, erotskih scena, u tim filmovima, imala sam otpor, to je nešto u meni tako. Uvek sam čak i pravila komplikacije na snimanjima rediteljima, zbog toga što nisam pristajala da uradim sve ono što su zahtevali od mene. Mislim da uopšte taj moj stav, prema takvim scenama, u filmovima neću ni promeniti, što se tiče mene same", istakla je tada čuvena Milena Dravić.
Izmaltretirana sam pristala
Ružica Sokić je tokom svoje karijere glumila u oko 40 filmova. Najveće uspehe ostvarila je filmovima "Kad budem mrtav i beo" (1967) i "Žuta" (1973).
U prvom pomenutom ostvarenju, Sokićeva se suvkla pred kamerama, a priznaje da ju je ta odluka koštala psihičke stabilnosti.
"Po prirodi sam vrlo stidljiva. Uopšte, moj najveći problem kao glumice je da savladam tu stidljivost. Snimala sam jedan film sa Žikom Pavlovićem "Kad budem mrtav i beo". Po scenariju je trebalo da se skinem potpuno gola i da budem u krevetu sa Draganom Nikolićem, i da ga učim da peva. Međutim, ja kad sam to pročitala nije mi na pamet palo da to uradim. Potpisala sam ugovor, a sa sobom sam se dogovorila da to nikada ne uradim i da nagovorim reditelja da promeni scenario i da to preinači. Tako sam snimila pola uloge i kad je došao momenat da se snimi ta scena, naravno, ja nisam pristajala. Tako da smo se ubeđivali jedno pola dana i na kraju na navaljivanje svih, ja sam pristala do pola da se skinem, ali to je bilo u jednom trenutku. Stvarno sam bila izgnjvljena i izmaltretirana, tako da sam to preživela. Posle toga sedam dana sam bila u nekoj vrsti depresije zbog toga i zaklela sam se da nikada više neću da napravim takav kompromis", jasna je bila Ružica.
Nemoguće je zauzeti kategoričan stav
Rada Đuričin, koja nas je nedavno napustila, problematizovala je u svom izlaganju stav da umetnik nešto "hoće" ili "neće" u stvaralačkom procesu.
"Danas smo svi suočeni sa činjenicom skidanja velova sa pitanja s**sa sa ljudskog tela. I to je danas postalo u velikom delu sveta deo života, deo našeg trajanja. I pošto je tako, ja mislim da to onda mora da ima svoje mesto u umetnosti. Uostalom, mislim da je nemoguće zauzeti kategoričan stav i kategorično reči "da" ili "ne", biti protiv ili za. Barem ja to tako ne mogu. Uostalom, kao i za sve druge stvari. Kako, zašto, čemu? Od toga zavisi", istakla je davne 1970. godine Rada Đuričin.
