"Седам дана сам била у депресији" Исповести наших глумачких дива које су потресле јавност - Измалтретирана сам пристала

Емисија "Међутим", као део документарног серијала "Необавезно", често је публици приказивала теме актуелне у друштву. 

Аналитичким приступом дешавањима, установила се као меродавна, осигуравши тако важно место у историји телевизијских остварења. 

Наше преминуле глумице - Милена Дравић, Ружица Сокић и Рада Ђуричин из своје перспективе су причале о проблему свлачења у оквиру уметничких процеса, давне 1970. године.

Правила сам компликације на снимањима

 Милена Дравић, била је највећа југословенска филмска дива. Глумила је у преко 100 филмских остварења, заједно са највећим домаћим и холивудским глумцима, а упоредо је играла и у позоришту, где је остварила око 70 улога.

У поменутој емисији говорила је о сценама у којима је морала да се свлачи, те истакла да је редитељима одувек правила проблеме због њихових захтева.

"Имала сам ја неке филмове у којима сам имала еротске сцене. Наравно, од толико великог броја филмова, имала сам само таквих четири или пет. Могу рећи да сам приликом снимања таквих сцена, еротских сцена, у тим филмовима, имала сам отпор, то је нешто у мени тако. Увек сам чак и правила компликације на снимањима редитељима, због тога што нисам пристајала да урадим све оно што су захтевали од мене. Мислим да уопште тај мој став, према таквим сценама, у филмовима нећу ни променити, што се тиче мене саме", истакла је тада чувена Милена Дравић.

Измалтретирана сам пристала

Ружица Сокић је током своје каријере глумила у око 40 филмова. Највеће успехе остварила је филмовима "Кад будем мртав и бео" (1967) и "Жута" (1973). 

У првом поменутом остварењу, Сокићева се сувкла пред камерама, а признаје да ју је та одлука коштала психичке стабилности.

"По природи сам врло стидљива. Уопште, мој највећи проблем као глумице је да савладам ту стидљивост. Снимала сам један филм са Жиком Павловићем "Кад будем мртав и бео". По сценарију је требало да се скинем потпуно гола и да будем у кревету са Драганом Николићем, и да га учим да пева. Међутим, ја кад сам то прочитала није ми на памет пало да то урадим. Потписала сам уговор, а са собом сам се договорила да то никада не урадим и да наговорим редитеља да промени сценарио и да то преиначи. Тако сам снимила пола улоге и кад је дошао моменат да се сними та сцена, наравно, ја нисам пристајала. Тако да смо се убеђивали једно пола дана и на крају на наваљивање свих, ја сам пристала до пола да се скинем, али то је било у једном тренутку. Стварно сам била изгњвљена и измалтретирана, тако да сам то преживела. После тога седам дана сам била у некој врсти депресије због тога и заклела сам се да никада више нећу да направим такав компромис", јасна је била Ружица.

Немогуће је заузети категоричан став

Рада Ђуричин, која нас је недавно напустила, проблематизовала је у свом излагању став да уметник нешто "хоће" или "неће" у стваралачком процесу.

"Данас смо сви суочени са чињеницом скидања велова са питања с**са са људског тела. И то је данас постало у великом делу света део живота, део нашег трајања. И пошто је тако, ја мислим да то онда мора да има своје место у уметности. Уосталом, мислим да је немогуће заузети категоричан став и категорично речи "да" или "не", бити против или за. Барем ја то тако не могу. Уосталом, као и за све друге ствари. Како, зашто, чему? Од тога зависи", истакла је давне 1970. године Рада Ђуричин.