Da li će mrtvi Užičani ikada počivati u miru? Istorije velikih i malih ljudi na rubu zaborava
Lokalitet je nedavno iskrčen i pokošen, ali da li je ovaj skromni "doprinos" dovoljan i kakva je budućnost onih koji ne poštuju prošlost svog grada?
Prvu školsku zgradu grad Užice je dobio 1884. godine, zahvaljujući bogatom trgovcu Iliji Narandžiću.
Portal Srbija Danas nedavno je pisao o zapuštenom grobu ovog dobrotvora, kom se grad Užice nikada nije odužio (detaljnije klikom OVDE).
Prestonica kulture za 2024. godinu odmah je reagovala nakon objavljenog teksta našeg portala, te je ovaj lokalitet prokrčen i pokošen. Međutim, nameće se pitanje - Da li je ovaj potez dovoljan?
Mrtvi Užičani (ne)počivaju u miru
Do dana današnjeg na ovoj lokaciji nisu izvršena arheološka istraživanja, iako toponomastički podaci ukazuju da bi Belo groblje po tradiciji trebalo da traje od srednjeg veka, ako ne i od antičkog perioda.
Na ovom delu grada Užica još uvek se naziru grobna mesta, fragmenti nadgrobnih spomenika i samo nekoliko njih koji još uvek mogu da se sačuvaju kao vredno spomeničko nasleđe za buduće generacije koje bi svedočilo o prošlosti ovog kraja. Jedan od takvih je nadgobni spomenik Ilije Narandžića, poznatog užičkog trgovca, rodom iz Hercegovine, velikog dobrotvora.
Do kraja Drugog svetskog rata Belo groblje je bilo ograđeno, imalo je uređen prilaz. Tokom okupacije bugarski vojnici su od spomenika pravili zaklone, a iz raskopanih grobova pljačkali dragocenosti. Odlukom Gradskog narodnog odbora 1946, spomenici sa Belog groblja obarani su i korišćeni za ulične ivičnjake. Potpuno je uništeno početkom šezdesetih godina 20. veka izgradnjom vodovoda za taj deo Užica (detaljnije o ovom lokalitetu klikom OVDE).
Spomenici sa Belog groblja danas se nalaze na tri mesta: jedan je prenet u depo Narodnog muzeja Užice, šest u portu crkve Svetog Marka, a ostali su prepušteni zubu vremena i nemaru ljudi na Belom groblju.
Skromno sećanje na Narandžića
Tim portala Srbija Danas otišao je na pomenutu lokaciju, nakon košenja i krčenja terena. Grob Ilije Narandžića još uvek oboren i prepušten zubu vremena i nemaru, ali mu bar retki posetioci mogu prići, još neko vreme...
Mnogi Užičani ne znaju da je taj nekadašnji gazda Ilija Narandžić (1803–1869) najzaslužniji za život ovdašnje prve osnovne škole, koja danas nosi ime kralja Petra Drugog, a ne svog utemeljitelja. Pre tog Ilijinog dobročinstva užička deca pohađala su nastavu po privatnim kućama.
U Prvoj osnovnoj školi kralja Petra II otvorena je nedavno izložba "Narandžić, veliki školski dobrotvor" povodom 220 godina od njegovog rođenja. Dana škole, 28. marta, obeležena su tri jubileja: 195 godina postojanja škole, 140 godina od zidanja školske zgrade i 220 godina od rođenja dobrotvora Ilije Narandžića.
Nakon otvaranja izložbe, dodeljene su i nagrade pobednicima likovnog konkursa "Izmaštati Narandžića" koji je organizovan sa idejom da se naslika lik ovog užičkog trgovca, jer nije sačuvana nijedna njegova fotografija.
Kakva je budućnost Užica bez poštovanja prošlosti?
Međutim, mnoga večna počivališta, zajedno sa Narandžićevim iz godine u godinu sve više propadaju i nameće se pitanje da li će ikada grad Užice bilo šta učiniti da se sačuvaju vredne spomenike, koji su istorijsko svedočanstvo o ličnostima koje su delovale i živele na teritoriji ovog grada.
Vrednost ovih spomenika je u načinu njihove obrade, obliku, načinu ukrašavanja vegetabilnim i zoomorfnim motivima, pismu koje se koristilo za posvetu i epitafima. Osim toga, ovi dragoceni okamenjeni istorijski izvori i ostaci narodne materijalne kulture, na kratak ali sadržajan način daju iscrpne podatke i iznose biografiju pojedinih familija.
Zapis sa jednog od spomenika sa Belog groblja
Ova ladna stjena skriva posmrtne ostatke pok. Petra Topalovića rođenog u selu Trudovu u okrugu užičkom u 1824 g. a umro ovdi u Užicu 23 marta 1869 g. Pok Petar došao je u v. Užice kao siromašno dete na zanat no docnie poštenim svoim vladanjem i neumornim trudom došao je do priličnog stanja, a u poznije vreme poštenim radom dođe do znatnog imanja i bude poštovan od svojih sugrađana za prvog građanina užičkog.
Kao što se može na osnovu fotografija koje je portal Srbija Danas načinio na lokalitetu Belo groblje uočiti, spomenici su u jako lošem stanju.
Spomenik koji možete videti na fotografiji podignut je građaninu varoši Užica koji se doselio iz Hercegovine, ne zna mu se ime ni godinu rođenja jer je natpis oštećen i teško čitljiv, ali još može jedva da se pročita da se preselio u večnost 1849. godine, pa bi ovo bio jedan od najstarijih sačuvanih na samom lokalitetu. Neobičnog je oblika; u osnovi u obliku kocke sa piramidalnim završetkom. Epitaf sa južne i severne strane, urezan u plitkom reljefu, teško se čita. Sa istočne i zapadne strane uklesani su krstovi koji se jedva naziru.
Večno počivalište Savke Erčević, supruge poznatog užičkog sudije Spasoja, već decenijama je oboreno na zemlju, odvojeno od postamenta.
Pored navedenih, vremenu odoleva grob Marte Jevtović koja je preminula sa samo 14 godina, a na ovom kamenom svedoku uklesano je: da je "smrt tirjanin ovog sveta... uzela iz naručja svojih roditelja" devojčicu Martu.
Cilj ovog teksta je apel na nadležne institucije grada Užica da u "Eri kulture" reaguju, te od sigurne propasti spasu ove svedoke jednog vremena. Jer kakvu budućnost Užičani i Užice mogu očekivati kada ne postoji poštovanje prošlosti i onih koji su nekada svojim životom i delom zadužili ovaj grad.
S obzirom da ova lokacija na osnovu Zakona o kulturnim dobrima uživa prethodnu zaštitu, nadamo se da će ovaj prostor postati spomen-park, te da će Užičani, ali i posetioci ovog grada moći šetati ovim prostorom i upoznati se sa pričom nepravedno zaboravljenih ličnosti koja počivaju na ovom zaboravljenom prostoru.