few clouds
23°C
24.05.2024.
Beograd
eur
117.1154
usd
108.3399
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

Napisao je "Plavu grobnicu", ali i PISMO DEVOJCI KOJE KIDA DUŠU - Srpskom pesniku je život bio samo PATNJA, skončao u 25. godini

04.03.2024. 19:06
Piše:
Srbija Danas/Stil.kurir
Milutin Bojić
Milutin Bojić / Izvor: Foto: Wikipedia

Milutin Bojić srpski je pesnik. Umro je sa samo 25 godina, ali je za života napisao značajna dela, dela koja su ostavila veliki trag u srpskoj književnosti...

“Pesnik bola i ponosa” Milutin Bojić živeo je samo 25 godina. Njegovo slabo telo nije izdržalo napore i patnje koje je donelo povlačenje preko Albanije i ratni napori i od njih se nikada nije oporavio. Ipak, zbog onoga čemu je prisustvovao, zbog onoga što je video, zapisao i pretvorio u stihove - živeće večno!

Srpski pesnik Milutin Bojić rođen je i odrastao u Beogradu u siromašnoj, zanatlijskoj porodici. Završio je osnovnu školu, gimnaziju (kada je objavio i svoju prvu pesmu) i upisao studije filozofije. Izgleda da je oduvek bio slabog zdravstvenog stanja jer, i pored sve želje i žarkog patriotizma, vojsku nije služio.

Bojić je živio kao pravi boem. Svoje je dane provodio u poznatim kafanama Beograda, družeći se s tamošnjim umetnicima i intelektualcima.

"Čast i bruka žive dovijeka" Deset najlepših Njegoševih citata, ovako je nekada govorio srpski velikanPetar Petrović Njegoš

"Čast i bruka žive dovijeka" Deset najlepših Njegoševih citata, ovako je nekada govorio srpski velikan

Čuveni muzičar doživeo NAJGORU TRAGEDIJU, a onda je napisao pesmu kroz koju je izbacio PATNJU - Bolna priča stoji iza popularne numereErik Klepton

Čuveni muzičar doživeo NAJGORU TRAGEDIJU, a onda je napisao pesmu kroz koju je izbacio PATNJU - Bolna priča stoji iza popularne numere

Njegova književna karijera je započela veoma rano, već sa svega 18 godina, pre nego što je upisao Filozofski fakultet. Njegova prva pesma je zasijala kao svetionik talenta i kreativnostiOvaj mladi pisac je brzo stekao izuzetan ugled, ne samo zbog svoje rane zrelosti, već i zbog svojih literarnih dostignuća koja su ostavila neizbrisiv trag. Njegova saradnja sa velikim imenima tog vremena, kao što su Grol i Skerlić, dodatno je naglasila njegovu izuzetnost. Bojićeva znatiželja i žeđ za znanjem nisu poznavale granice – njegovo poznavanje stranih jezika, duboko proučavanje filozofije, psihologije i pozorišne umetnosti svedoče o njegovoj težnji ka univerzalnom razumevanju sveta oko sebe.

Međutim, životni tok Milutina Bojića je bio prekinut dramatičnim događajima Balkanskih ratova. Iako nije bio fizički sposoban da služi vojni rok zbog svoje krhke građe, sudbina ga je odvela na ratište, gde je morao suočiti se sa strahotama ratnog okruženja. Uprkos tim izazovima, upravo tokom ovog vremena nastala je njegova čuvena "Beleška o Milutinu Bojiću". Ovaj duboko emotivan i introspektivan tekst je došao iz pera velike Isidore Sekulić, koja je prepoznala njegovu posebnost i doprinela očuvanju njegovog nasleđa.

"RATNE 1912. I 1913. GODINE NA DVADESETOGODIŠNJEG MLADIĆA PALE SU ZNAČAJNO, I KAO ČINJENICA I KAO VIZIJA IZ KNJIGA STAROSTAVNIH… ON POČINJE OSEĆATI DUH PROŠLOSTI. NJEGOVA DUŠA I VIDI I SLIKA FRESKE TE ČUDNE ISTORIJSKE POVORKE NAŠE PUNE JUNAKA I BORACA KOJI U CRKVI STOJE, I KADE IH, I ZVONA NAD NJIMA BRUJE… U BOJIĆU JE POTRES VEKOVA. USTAJE U NJEMU ROD, ZEMLJA, ZAPOČINJE SAN I SLUTNJA EPOPEJE: SPREMA SE NOVA LIRIKA, LIRIKA EPSKA, BEZLIČNA, SVETO BOLNA… ", Napisala je tada Isidora Sekulić.

Kroz sve ove aspekte, priča o Milutinu Bojiću postaje više od pukih činjenica. To je priča o talentu koji je procvetao uprkos izazovima, o intelektualcu čija su istraživanja obogatile njegovo vreme, i o čoveku čija je duboka osećajnost ostavila traga kako u književnosti, tako i u sećanju onih koji su ga poznavali.

Poznato je da naši prostori nisu imali mnogo mira, te je uskoro počeo i Veliki rat. Bojić se pridružio srpskoj vojsci. Nalazio se u sastavu telegrafske jedinice, a pri dolasku na Krf jedno vreme je proveo u Obaveštajnoj službi Vrhovne komande.

Tu je opevao patnje i stradanja našeg naroda kroz tragično povlačenje preko Albanije. Na isti potresan način ovekovečio je i jezivu viziju Plave grobnice kod Vida, ostrva smrti.

Na putu ka Solunu, Bojić se razboleo i to teško, kao i mnogi Srbi koji su gladni, bosi i smrznuti tumarali Balkanom.

Kao svedok “bola i ponosa” - strašnih stradanja, žrtvovanja i masovnog umiranja na ostrvu Vido, Milutin Bojić je napisao svoju najpoznatiju pesmu “Plava grobnica” koju je, zajedno sa još 33 pesme nastale na Krfu i u Solunu, objavio 1917. u zbirci “Pesme boja i ponosa”.

Umoran, istrošen i iscrpljen, pesnik je u Solunu pao u postelju. “Srpska kuća” na Krfu danas čuva jedno Bojićevo pismo koje je napisao devojci Radmili u Beograd i koje najbolje svedoči o njegovom stanju:

"TEŠKO SAM OBOLEO. SVET OKO MENE NE ZNA DA MORAM U POSTELJU. USTAĆU, SUTRA, SAMO ZATO DA NAĐEM NEKOGA KOME ĆU DATI OVO PISMO. I DUŠA MI JE BOLESNA. I PONOS. UMORNI SU KAO I TELO. DA... JA DOBRO VIDIM SVOJ KRAJ. NEMA MI ŽIVOTA MOŽDA JOŠ NI GODINU DANA. NIŠTA ME NE VESELI. ČINI MI SE DA NIKAD NEĆU VIDETI SVOJU ZEMLJU. NI TEBE. OSTAĆU OVDE DALEKO OD SVEGA. POKOPAN IZNAD ČEMPRESA. ZABORAVLJEN OD SVIH KAO OVI MUČENICI KOJE SAVEZNIČKIM LAĐAMA, MRTVE, PREDAJU PUČINI I MORSKOJ DUBINI... MOLIM TE, NE PIŠI I NE GOVORI NIKOME O OVOME. GRLIM TE, GRLIM DRAGA, MADA MI SMRT KUCA NA VRATA."

Milutin Bojić se mučio mesecima. Preminuo je 8. novembra 1917. u Solunu u bolnici "Prestolonaslednika Aleksandra" od tuberkuloze i zapaljenja pluća. Sahranjen je na vojnom groblju na Zejtinliku među hiljadama ratnika koje je toliko voleo i poštovao i koje su njegovi stihovi odneli u večnost.

Milutin Bojić mučio se godinu i po dana. Lečio se i u Nici, a kada je poverovao da se izlečio, tražio je da ga vrate u Solun, znajući da vojska sprema proboj fronta. Želeo je da bude deo te bitke. Nažalost, nesrećni mladić nije dočekao proboj Solunskog fronta. Zbog tuberkuloze i zapaljenja pluća smešten je u Vojnu bolnicu u Solunu.

Preminuo je u novembru 1917, sa samo 25 godina. Sahranjen je pored ratnih drugova, na Zejtinliku, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd krajem leta 1922. godine, u porodičnu grobnicu na Novom groblju.

Srbija Danas/Stil Kurir/Prenela: J.Šipčić