Klimatske promene Srbiju koštale 12 milijardi evra: Najteže posledice u vodnim resursima

Na panelu je istaknuto da klimatske promene postaju sve ekstremnije i intenzivnije, čak i u regionima gde ranije nisu bile izražene. Navedeno je i da su klimatski poremećaji već doprineli velikim migracijama stanovništva, pa se procenjuje da je oko 250 miliona ljudi u svetu postalo klimatski emigranti.

Profesor Fakulteta za fiziku Vladimir Đurđević ocenio je da su klimatske promene iz perspektive investicionih ciklusa veoma važna, ali potcenjena tema.

On je upozorio da uticaj klimatskih promena u finansijskom sektoru postaje sve vidljiviji, ali da bi u trenutku kada posledice postanu potpuno očigledne moglo biti kasno za reagovanje.

„Očekuju nas ozbiljne promene i problemi zbog klimatskih promena“, rekao je Đurđević i podsetio na primer petogodišnje suše u Iranu, koja je izazvala snažan pritisak na vodne resurse.

Kako je naveo, u Iranu su zbog nedostatka vode zabeležene velike unutrašnje migracije koje su stvorile društvene tenzije, dok je slična situacija postojala i u Siriji pre izbijanja građanskog rata.

Prema njegovim rečima, ljudski faktor je presudan u nastanku klimatskih promena, čak i više nego što se ranije mislilo.

„Vesti nisu optimistične, ali jedno je pozitivno – postoji ogromna akumulacija znanja koja bi mogla da pomogne da se problem ublaži ili predupredi“, naglasio je Đurđević.

Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u „Vojvodinašumama“ Marko Marinković rekao je da je svet u poslednje tri decenije izgubio oko 420 miliona hektara šuma, ali da se globalni trend krčenja polako smanjuje.

On je naveo da je šumovitost u Srbiji u porastu.

„Posle Drugog svetskog rata Srbija je bila pošumljena oko 17,5 odsto, dok je danas taj procenat dostigao 39 odsto, što je veoma dobar rezultat“, rekao je Marinković.

Ipak, upozorio je da je veliki problem kvalitet šuma, koji je povezan sa odnosom državnih i privatnih šumskih površina.

„Državne šume su u dobrom stanju jer postoji plansko i organizovano gazdovanje, dok privatne šume, kojih ima na milionima hektara, često nisu adekvatno održavane“, objasnio je on.

Marinković je istakao da „Vojvodinašume“ u upravljanju šumama koriste savremene tehnologije i digitalne alate, što omogućava brzu reakciju na potencijalne rizike.

„Kada govorimo o šumskim požarima, u Vojvodini smo ih u velikoj meri anulirali zahvaljujući satelitskim snimcima, avio-nadzoru, video-sistemima i senzorima koji čuvarima šuma daju pravovremene informacije“, rekao je on.

Dodao je da i dalje postoje visokorizična područja, poput Deliblatske i Subotičke peščare, ali da se preventivnim merama uspešno smanjuje opasnost od velikih požara.

Marinković je naveo i da „Vojvodinašume“ sprovode brojne razvojne projekte i koriste sredstva iz evropskih fondova za zaštitu prirode.

„Trenutno realizujemo 11 projekata ukupne vrednosti oko 12 miliona evra, iako Srbija još nije članica Evropske unije“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se često pogrešno tumači razlika između krčenja šuma i planskog gazdovanja šumama.

„Od 1990. do 2018. godine svet je izgubio 420 miliona hektara šuma, što je izazvalo ozbiljne ekološke posledice. Međutim, u istom periodu Evropa je povećala površinu pod šumama za 14 miliona hektara, što znači da je trend na našem kontinentu pozitivan“, rekao je Marinković, dodajući da se najveće krčenje šuma dešava u Brazilu i delovima Afrike.

On je upozorio da klimatske promene već snažno utiču na šumske ekosisteme.

„U šumarstvu se suočavamo sa poremećenim režimima podzemnih i površinskih voda. Na području Vojvodine nivo podzemnih voda spustio se za oko četiri metra, dok je hrastu lužnjaku potrebno svega 1,5 do dva metra da bi došao do vode“, rekao je Marinković.

Pored suša i visokih temperatura, dodatni problem predstavljaju superćelijske oluje i šumski požari, čije posledice mogu biti dugotrajne.

„Šteta od šumskih požara je gotovo nepovratna. Potrebne su desetine, pa čak i stotine godina da se ekosistem vrati u prvobitno stanje“, upozorio je on.

Pozivajući se na izveštaj Evropskog šumarskog instituta, Marinković je naveo da se vegetacija u Evropi pomera ka severu oko 350 metara godišnje, što je još jedan pokazatelj dubokih promena koje donosi globalno zagrevanje.

„Moramo da gledamo u budućnost i da se adaptivno ponašamo kako bismo pravilno upravljali šumskim ekosistemima i obezbedili da i u narednim decenijama imamo zdrave i vitalne šume“, zaključio je Marinković.