Климатске промене Србију коштале 12 милијарди евра: Најтеже последице у водним ресурсима

На панелу је истакнуто да климатске промене постају све екстремније и интензивније, чак и у регионима где раније нису биле изражене. Наведено је и да су климатски поремећаји већ допринели великим миграцијама становништва, па се процењује да је око 250 милиона људи у свету постало климатски емигранти.

Професор Факултета за физику Владимир Ђурђевић оценио је да су климатске промене из перспективе инвестиционих циклуса веома важна, али потцењена тема.

Он је упозорио да утицај климатских промена у финансијском сектору постаје све видљивији, али да би у тренутку када последице постану потпуно очигледне могло бити касно за реаговање.

„Очекују нас озбиљне промене и проблеми због климатских промена“, рекао је Ђурђевић и подсетио на пример петогодишње суше у Ирану, која је изазвала снажан притисак на водне ресурсе.

Како је навео, у Ирану су због недостатка воде забележене велике унутрашње миграције које су створиле друштвене тензије, док је слична ситуација постојала и у Сирији пре избијања грађанског рата.

Према његовим речима, људски фактор је пресудан у настанку климатских промена, чак и више него што се раније мислило.

„Вести нису оптимистичне, али једно је позитивно – постоји огромна акумулација знања која би могла да помогне да се проблем ублажи или предупреди“, нагласио је Ђурђевић.

Извршни директор за шумарство, екологију и развој у „Војводинашумама“ Марко Маринковић рекао је да је свет у последње три деценије изгубио око 420 милиона хектара шума, али да се глобални тренд крчења полако смањује.

Он је навео да је шумовитост у Србији у порасту.

„После Другог светског рата Србија је била пошумљена око 17,5 одсто, док је данас тај проценат достигао 39 одсто, што је веома добар резултат“, рекао је Маринковић.

Ипак, упозорио је да је велики проблем квалитет шума, који је повезан са односом државних и приватних шумских површина.

„Државне шуме су у добром стању јер постоји планско и организовано газдовање, док приватне шуме, којих има на милионима хектара, често нису адекватно одржаване“, објаснио је он.

Маринковић је истакао да „Војводинашуме“ у управљању шумама користе савремене технологије и дигиталне алате, што омогућава брзу реакцију на потенцијалне ризике.

„Када говоримо о шумским пожарима, у Војводини смо их у великој мери анулирали захваљујући сателитским снимцима, авио-надзору, видео-системима и сензорима који чуварима шума дају правовремене информације“, рекао је он.

Додао је да и даље постоје високоризична подручја, попут Делиблатске и Суботичке пешчаре, али да се превентивним мерама успешно смањује опасност од великих пожара.

Маринковић је навео и да „Војводинашуме“ спроводе бројне развојне пројекте и користе средства из европских фондова за заштиту природе.

„Тренутно реализујемо 11 пројеката укупне вредности око 12 милиона евра, иако Србија још није чланица Европске уније“, рекао је он.

Према његовим речима, у Србији се често погрешно тумачи разлика између крчења шума и планског газдовања шумама.

„Од 1990. до 2018. године свет је изгубио 420 милиона хектара шума, што је изазвало озбиљне еколошке последице. Међутим, у истом периоду Европа је повећала површину под шумама за 14 милиона хектара, што значи да је тренд на нашем континенту позитиван“, рекао је Маринковић, додајући да се највеће крчење шума дешава у Бразилу и деловима Африке.

Он је упозорио да климатске промене већ снажно утичу на шумске екосистеме.

„У шумарству се суочавамо са поремећеним режимима подземних и површинских вода. На подручју Војводине ниво подземних вода спустио се за око четири метра, док је храсту лужњаку потребно свега 1,5 до два метра да би дошао до воде“, рекао је Маринковић.

Поред суша и високих температура, додатни проблем представљају суперћелијске олује и шумски пожари, чије последице могу бити дуготрајне.

„Штета од шумских пожара је готово неповратна. Потребне су десетине, па чак и стотине година да се екосистем врати у првобитно стање“, упозорио је он.

Позивајући се на извештај Европског шумарског института, Маринковић је навео да се вегетација у Европи помера ка северу око 350 метара годишње, што је још један показатељ дубоких промена које доноси глобално загревање.

„Морамо да гледамо у будућност и да се адаптивно понашамо како бисмо правилно управљали шумским екосистемима и обезбедили да и у наредним деценијама имамо здраве и виталне шуме“, закључио је Маринковић.