Damjan Bergant - ambasador Slovenije: "Slovenija ima ambiciozne ciljeve za prelazak na održiviju budućnost"

Možete li nam reći nešto više o trenutnim inicijativama i projektima u Sloveniji koji se bave pitanjem ekologije i održive energije?
 

- Ako se fokusiram na oblast energetike, to podrazumeva usmeravanje ka smanjenju potrošnje energije i mere energetske efikasnosti na svim nivoima (domaćinstva, industrijski i uslužni sektor, šira javna uprava, sistemski nivo i problem gubitaka u mreži), kao i usmeravanje ka obnovljivim izvorima energije. Rast proizvodnih kapaciteta solarnih elektrana u 2023. godini u Sloveniji, gledano po broju stanovnika, bila je najveća među svim zemljama EU. Takav porast – približno 400 MW dodatnih kapaciteta godišnje – moramo održavati svake godine ako želimo ostvariti cilj postavljen u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu. S druge strane, moramo još mnogo toga učiniti, pre svega u korišćenju energije vetra, gde smo među poslednjima u EU, a najveći problem imamo sa prostornim planiranjem projekata.
Na polju zaštite životne sredine mogu istaći sanaciju starih ekoloških opterećenja i zatvaranje poslednjih u nizu nelegalnih deponija, zbog kojih je državi pretila kazna od strane EU. Takođe ističem i mere za poboljšanje kvaliteta spoljašnjeg vazduha, pre svega kroz bespovratne finansijske podsticaje socijalno ugroženim građanima za zamenu starih grejnih uređaja i kredite za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila, kao i kontinuirano unapređenje sistema upravljanja otpadom, iako smo po procentu odvojeno prikupljenog otpada među vodećima u EU.
 

Koji su glavni ciljevi Slovenije u oblasti zelene energije i održivog razvoja u narednih deset godina?
 

- Slovenija je sebi postavila ambiciozne klimatsko-energetske ciljeve za prelazak na održiviju budućnost. Ovi ciljevi su usklađeni sa evropskim i međunarodnim ekološko-klimatskim ciljevima i deo su šire strategije za prelazak na niskougljenično društvo, koje se zasniva na održivoj upotrebi prirodnih resursa, smanjenju zagađenja i podsticanju zelenih tehnologija. Sveobuhvatni cilj koji sledimo je postizanje klimatske neutralnosti najkasnije do 2050. godine, odnosno predlog prvog klimatskog zakona u Sloveniji sada predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije do 2045. godine, dakle pet godina ranije nego što je prvobitno predloženo. Za ostvarivanje ovog cilja potrebno je mnogo strukturnih i sistemskih, društvenih, političkih i ekonomskih promena za koje znamo da se ne dešavaju (a nije ni dobro da se dese) preko noći. Potrebno je vreme, zato će narednih 10 godina zapravo biti ključne za održivi proboj.
Slovenija teži da postane lider u oblasti održivog razvoja i zelene energije u regionu i da doprinese globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i drugih gorućih ekoloških kriza, kao što su zagađenje i gubitak biodiverziteta.

Kako Slovenija balansira potrebe industrijskog razvoja sa očuvanjem životne sredine?
 

- Usklađivanje potreba industrijskog razvoja sa očuvanjem životne sredine je složen proces koji zahteva stalne napore, a posebno mnogo saradnje i dijaloga između svih zainteresovanih strana. Slovenija je na ovom polju postigla određene uspehe, ali nas još uvek čeka mnogo izazova koje rešavamo kombinacijom regulatornih mera, finansijskih podsticaja, podrške inovacijama i saradnje između različitih aktera. U tome nam pomažu smernice EU, koje postavljaju ekološke standarde važeće za celo unutrašnje tržište EU, pa stoga uvođenje strožih standarda ne ugrožava konkurentnost naše privrede u odnosu na evropsku konkurenciju. Naime, industrijska politika EU nalaže da industrija ima centralnu ulogu u zelenoj tranziciji i zato teži ubrzanju transformacije industrije ka nultoj stopi neto emisija, preusmeravajući tako Evropu ka klimatskoj neutralnosti. Pri tome se uzimaju u obzir i drugi ekološki izazovi, koji čine tzv. trostruku ekološku krizu – pored klimatskih promena, tu su i zagađenje, posebno plastikom, kao i gubitak biodiverziteta.
 

Koje konkretne mere je Slovenija preduzela kako bi smanjila emisiju ugljen-dioksida i povećala korišćenje obnovljivih izvora energije?
 

- U ažuriranju Nacionalnog energetskog i klimatskog plana postavljen je cilj smanjenja ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2033. godine u poređenju sa 2005. godinom. Shodno tome, utvrđene su mere koje uključuju, na primer, povećanje učešća obnovljivih izvora energije (OIE), poboljšanje energetske efikasnosti, dekarbonizaciju proizvodnje električne energije, ukidanje svih podsticaja za upotrebu fosilnih goriva do 2030. godine, prelazak na niskougljeničnu cirkularnu ekonomiju kroz podsticanje održive potrošnje i proizvodnje, ulaganje u ljudske resurse i nova znanja, kao i mnoge druge mere, posebno u sektorima saobraćaja, široke potrošnje, poljoprivrede, upravljanja otpadom, industrije i, naravno, energetike.
Sa ciljem omogućavanja bržeg postavljanja OIE u prostor, prošle godine je usvojen Zakon o uvođenju uređaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Zakonom su određene potencijalne prioritetne zone za solarne i vetroelektrane i uspostavljena su propisana prioritetna područja za solarne elektrane. Zakon takođe predviđa da su fotonaponski i vetrogeneratori od javnog interesa i služe interesu javnog zdravlja i bezbednosti, propisuje obaveznu instalaciju solarnih elektrana kod novih građevinskih objekata (preko 1.000 m²) i postojećih objekata i parkinga (preko 1.700 m²), kao i pojednostavljenje i ubrzanje određenih procedura. Dalje, zakon omogućava energetske aktivnosti na određenim zemljištima gde su ranije bile zabranjene (poljoprivredna, šumska, vodena područja, zatvorene deponije, saobraćajne površine itd.), snižava prag za dobijanje saglasnosti na 75% za solarne elektrane u slučaju višeetažne svojine, uvodi mogućnost dodeljivanja besplatnog prava službenosti na objektima u vlasništvu države ili lokalne samouprave za zajedničke solarne elektrane i omogućava dodatnu jednokratnu naknadu opštinama za vetroelektrane.
Istovremeno, Slovenija je povećala investicije u OIE mere, a trenutno su u toku neki otvoreni javni pozivi i konkursi za sufinansiranje OIE projekata (solarne elektrane na javnim zgradama i parkiralištima, samostalna proizvodnja, zajednički projekti OIE itd.), a još veći broj je u pripremi.
 

Na koji način Slovenija i Srbija sarađuju po pitanju ekologije i održive energije? Da li postoje zajednički projekti ili inicijative?
 

- Slovenačke kompanije ulažu u projekte obnovljivih izvora energije u Srbiji, a dobar primer takve saradnje je jedna od najvećih vetroelektrana u jugoistočnoj Evropi – Krivača, gde se radi o saradnji slovenačkih i srpskih investitora. Podstičemo takvu saradnju i želimo da vidimo projekte obnovljivih izvora energije koje bi srpske kompanije realizovale u Sloveniji.
Dodatno, u Srbiji posluje veliki broj slovenačkih kompanija iz oblasti energetske efikasnosti i prečišćavanja otpadnih voda. Postoje projekti javno-privatnog partnerstva u nekoliko lokalnih zajednica u Srbiji gde slovenačke kompanije rade na unapređenju energetske efikasnosti javne rasvete.
Kroz razvojnu saradnju, Slovenija finansira i projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda putem biljnih prečišćivača. Očekuje se da ovaj projekat bude završen do kraja godine.
 

Kako ocenjujete napore Srbije u pravcu zelene tranzicije? Gde vidite najveće potencijale za napredak?
 

- Primećujemo da Srbija ima veliki potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije. Taj potencijal je delimično već počela da koristi, a očekuje se da će ovo područje u narednim godinama dobiti još veći zamah. To je delimično i zbog procesa približavanja EU, u okviru kojeg je potrebno sprovoditi aktivnosti zelene tranzicije.
U Srbiji je upravo u toku javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike, koji treba da bude kamen temeljac budućeg energetskog sistema Srbije, sa ciljem uspostavljanja energetske sigurnosti i stabilnosti zasnovane na sopstvenoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije i diversifikaciji izvora energije.

Kako se Slovenija priprema za sve veći porast temperature i klimatske promene? Koje konkretne mere su preduzete ili se planiraju?
 

- Evropska agencija za životnu sredinu je pre nekoliko meseci objavila prvi izveštaj o klimatskim rizicima u EU, u kojem upozorava da su južnoevropske zemlje, uključujući i Sloveniju, "vruće tačke" za klimatske rizike, kao što su poremećaji energetskog sistema zbog vrućine i suše, nedostatak vode koji utiče na privredne aktivnosti i prinose, kao i šumski požari koji ugrožavaju ekosisteme i staništa ljudi. Izveštaj takođe upozorava da su neki klimatski rizici već danas kritični i da, ukoliko ne preduzmemo mere, mogu do kraja veka dovesti do katastrofalnih posledica. Podsetimo se samo prošlogodišnjih oluja sa poplavama u Sloveniji, koje su snažno pogodile našu zemlju i izazvale veliku štetu. Spomenuti izveštaj ih navodi kao primer ekstremnog klimatskog događaja.
Svesni smo da, sa povećanjem rizika od ekstremnih vremenskih pojava, moramo jačati našu sposobnost prilagođavanja na klimatske promene - često zapostavljenu granu klimatske politike. Zbog toga je uspostavljeno ministarstvo za klimu s ambicioznom klimatskom politikom, koju želimo sprovoditi kroz zakon o klimi - on je trenutno u pripremi i očekuje se da bude usvojen do kraja godine. Usvojen je i novi program Fonda za klimatske promene 2023-2026, preko kojeg usmeravamo sredstva za klimatske mere kako za ublažavanje, tako i za prilagođavanje klimatskim promenama.
Važeći strateški okvir za prilagođavanje klimatskim promenama definiše četiri ključne korake za jačanje kapaciteta za prilagođavanje i upravljanje rizicima povezanim s klimatskim promenama: uključivanje uticaja klimatskih promena u planiranje i sprovođenje svih politika, kako na lokalnom tako i na državnom nivou; šire angažovanje različitih sektora i zainteresovane i stručne javnosti u planiranju i sprovođenju mera; kontinuirano jačanje znanja o klimatskim promenama - u tome značajnu ulogu igra Agencija Republike Slovenije za okolje - kao i stalno obrazovanje, obuku, podizanje svesti i komunikacija sa javnošću.
Duboko smo svesni da se ceo svet suočava sa klimatskom krizom i da je neophodno preduzeti odgovarajuće mere koje moraju biti brze i odlučne. Stoga smo trenutno u završnoj fazi pripreme ažuriranog Celovitog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji će biti usvojen još ove godine i dodatno povećati ambicije smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Plan obuhvata više od 200 mera iz različitih sektora (korišćenje zemljišta, promena korišćenja zemljišta i šumarstvo, poljoprivreda, otpad, energija, saobraćaj itd.), koje će doprineti dekarbonizaciji i postizanju klimatske neutralnosti. 
 

Kako ocenjujete napredak održive ekonomije u Evropskoj uniji? Da li postoje specifične politike ili strategije koje bi posebno izdvojili?
 

- Evropska unija je u poslednjim godinama postigla značajan napredak, posebno u prelazu na cirkularnu ekonomiju, smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanju udelа obnovljivih izvora energije. Ključni uspeh je Evropski zeleni dogovor, ambiciozan plan za transformaciju EU u klimatski neutralnu i ekološki održivu ekonomiju do 2050. godine. EU je uspela značajno da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa 1990. godinom, prvenstveno zahvaljujući prelazu na energetske izvore sa manjim ugljeničnim intenzitetom i poboljšanju energetske efikasnosti. Udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u EU je značajno povećan, dok je EU takođe usvojila brojne mere za zaštitu biološke raznovrsnosti i očuvanje prirodnih ekosistema.
 

Koje su, po Vašem mišljenju, ključne prepreke s kojima se zemlje suočavaju u tranziciji ka održivoj energiji i kako ih prevazići?
 

- Slovenija se suočava sa izazovima u prelasku na obnovljive izvore energije (OIE), posebno kada je reč o vetroenergiji. Trenutno Slovenija dobija samo 0,06 % svoje električne energije iz vetra, dok je u EU 2022. godine ovaj udeo iznosio 16 % ukupne potrošnje električne energije. Jedan od ograničavajućih faktora je velik udeo zaštićenih područja Natura 2000, koja pokrivaju oko 37 % slovenačkog teritorija. Slovenija je zbog toga jedna od najbiotskije raznovrsnih zemalja u evropskom i svetskom merilu ali baš to otežavagradnju vetroparkova.
Pored toga, druge kategorije zaštite, koje uključuju zaštitu prirode, voda, poljoprivrednih i šumskih zemljišta kao i kvalitet života, predstavljaju dodatne prepreke u implementaciji OIE. Retka naseljenost i nizak stepen urbanizacije (45 % domaćinstava živi na selu, što je znatno iznad proseka EU) takođe utiču na mogućnosti za postavljanje vetrogeneratora, budući da samo retke lokacije ispunjavaju zahteve za odgovarajuću udaljenost od naselja zbog zaštite od buke. Zbog toga se često suočavamo sa protivljenjem projektima na lokalnim nivoima.

Kakva su vaša predviđanja za budućnost u pogledu klimatskih promena i šta mislite da su najefikasnija rešenja za borbu protiv njih?
 

- Nauka je u vezi sa klimatskim promenama potpuno jasna: globalno zagrevanje će uzrokovati porast prosečne temperature, učestalije i intenzivnije ekstremne vremenske pojave, gubitak arktičkog leda i glečera, kao i porast nivoa mora. Takođe, u Sloveniji smo već osetili posledice klimatskih promena kroz poplave, požare i suše, što ukazuje na ozbiljnost klimatske krize. Stoga je svaki korak i svaka akcija važna; države, preduzeća i pojedinci moraju zajedno, odlučno i odmah da deluju.
S obzirom na trenutne trendove i naučne projekte, možemo očekivati da će se klimatske promene u budućnosti još pogoršati. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je više puta upozorio da čovečanstvo gubi trku sa vremenom. Ove godine, temperaturni rekordi koji ne prestaju da se obaraju daju nam jasne signale da moramo da preduzmemo akciju. I svi moramo da delujemo, od lokalne do međunarodne razine. Klimatske promene ne poznaju granice, stoga je međunarodna saradnja i akcija od suštinskog značaja. Zajednički pristupi, razmena znanja i tehnologija, kao i zajednička finansijska sredstva su ključni za postizanje globalnih ciljeva u vezi sa klimatskim promenama, a međunarodna saradnja omogućava razvijenim zemljama da pomognu manje razvijenim zemljama u ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama.