Želeo brzu pobedu, dobio noćnu moru: Trampovi ultimatumi pucaju jedan za drugim - Iran ne popušta: "Ne žure s pregovorima"
Predsednik Donald Tramp je insistirao na brzom okončanju rata sa Iranom: pojačao je bombardovanja, pretio je da će uništiti infrastrukturu. Pokušao je diplomatske mere i naredio pomorsku blokadu, ali Teheran ne žuri da postigne sporazum.
Uprkos atentatima na njegove lidere i oštećenjima niza vojnih objekata, iranski režim je, izgleda, politički profitirao od napada koje su započele SAD i Izrael, prema rečima zapadnog diplomate upoznatog sa sukobom i petoro zapadnih zvaničnika, koji svi imaju znanje o obaveštajnim procenama o Iranu. Režim je, neverovatno, sada stabilniji nego pre rata i malo tvrđi, reklo je petoro zvaničnika.
Masovni antivladini protesti koji su potresli zemlju u nedeljama pre rata su se povukli. Takozvana umerena ili reformistička frakcija unutar režima je marginalizovana, jer su jako američko bombardovanje i Trampovi česti ultimatumi potkopali njihove argumente da bi popustljiviji pristup Vašingtonu mogao doneti koristi, reklo je petoro zvaničnika.
U SAD, politički troškovi rastu; približavaju se srednjoročni izbori, na pomolu je kritičan sastanak između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, a cene gasa rastu. Prema novim anketama, većina birača ne odobrava Trampovo postupanje sa Iranom.
- Iranci izgleda ne žure sa pregovorima, rekao je za NBC News jedan od zapadnih zvaničnika upoznat sa obaveštajnim procenama o Iranu.
Predsednik je u četvrtak negirao da je pod bilo kakvim vremenskim pritiskom da okonča sukob.
- Imajte na umu da sam verovatno najmanje pritisnuta osoba koja je ikada bila u ovoj poziciji. Imam sve vreme ovog sveta, ali Iran nema - sat ističe, napisao je u objavi na "Truth Social".
Tramp je ranije nazvao rat „malim izletom“ koji bi se završio otprilike pet nedelja nakon što je počeo, a zatim je rekao da su SAD bile ispred roka. U četvrtak je novinarima u Ovalnom kabinetu rekao da ne želi da žuri.
- Želim da ne žurim. Imamo puno vremena i želim da postignem dobar dogovor, rekao je, navodeći koliko dugo su SAD bile umešane u druge strane ratove, uključujući Vijetnamski, Drugi svetski rat i Korejski rat.
Podaci iz Irana ukazuju da je skoro 3.400 ljudi ubijeno u zemlji od početka američko-izraelskih udara 28. februara. Više od 2.200 ljudi je ubijeno u Libanu, 32 u zemljama Zaliva, a 23 je umrlo u Izraelu. Trinaest pripadnika američke vojske je ubijeno, a još dvojica su umrla od uzroka koji nisu u borbi.
Kako se rat odugovlači, birači su nezadovoljni načinom na koji Tramp postupa sa ratom i ekonomskim posledicama sukoba. Nova anketa ove nedelje među registrovanim biračima koju je sproveo "NBC News Decision Desk" pokazala je da dve trećine Amerikanaca ne odobrava Trampovo postupanje sa ratom, dok jedna trećina odobrava. Nedavna anketa Foks njuza takođe je otkrila da demokrate imaju nove prednosti u odnosu na republikance po pitanju inflacije i ekonomije.
Regionalni analitičari se ne slažu oko toga da li je vreme na strani Irana u sukobu oko Ormuskog moreuza, ključne tačke za 20% svetskih zaliha nafte i gasa. Ričard Has, otvoreni kritičar Trampove spoljne politike, rekao je da podržava blokadu SAD prema Iranu.
Međutim, iranski lideri veruju da Trampova administracija i američka javnost neće da tolerišu dugotrajan rat i da će se povući kako ekonomski i politički troškovi budu rasli, prema rečima Danijela Bajmana, profesora na Školi za spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun.
- Za iranski režim, sukob je egzistencijalan, dok je za većinu Amerikanaca najbolje da se završi i zaboravi, sa nadom da će cene na pumpama uskoro pasti, napisao je Bajman u nedavnom komentaru za tink-tenk Centar za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
- Ovo razmimoilaženje oblikuje očekivanja o eskalaciji. Ako iranski akteri pretpostave da će Vašington na kraju tražiti izlazak, imaju podsticaje da produže konfrontaciju, kladeći se da će postepeni pritisak doneti ustupke, napisao je Bajman.
- Blefiranje, koje je Tramp sklon da radi, samo rizikuje da ubedi Irance da crvene linije SAD nisu stvarne, dodao je.
Tramp pet puta produžio rok
Predsednik je do sada pet puta produžio rok za postizanje sporazuma sa Iranom, uvek praćen ozbiljnim pretnjama. U Beloj kući se vodi interna debata o tome da li javno postaviti još jedan čvrst rok, samo da bi ga potom promašilo, prema rečima osobe upoznate sa diskusijama u Beloj kući.
Pre nekoliko nedelja, predsednik se zakleo da će „uništiti“ elektrane ako Iran ne „potpuno otvori“ Ormuski moreuz. Dva dana kasnije, predsednik je najavio petodnevnu pauzu u tim napadima, navodeći napredak u diplomatskim pregovorima. Dva dana nakon toga, još je više pomerio rok, a zatim to ponovo učinio 7. aprila.
Portparolka Bele kuće, Karolina Livit, izjavila je da samo predsednik Tramp može da postavi sledeći rok za iranski predlog za okončanje rata.
Tramp veruje da će američka pomorska blokada iranskih luka primorati Teheran da napravi ustupke za pregovaračkim stolom i ponovo otvori moreuz. Iran u velikoj meri zavisi od izvoza nafte kako bi održao svoju ekonomiju na površini, a američki zvaničnici i zagovornici blokade veruju da će to na kraju izazvati hiperinflaciju i ozbiljnu finansijsku krizu u Iranu, primoravajući Teheran da popusti.
Otkako je Tramp proglasio blokadu, američke snage su se ukrcale na najmanje dva broda povezana sa Iranom za koje se tvrdi da su prevozili naftu i vratile su 33 koja su se približavala moreuzu.
Blokada bi vremenom mogla da promeni iransku računicu, jer će na kraju morati da izvozi naftu. Ali Iran se takođe nada da će nastaviti da naplaćuje naknade brodovima koji prolaze kroz moreuz, što bi u međuvremenu moglo da obezbedi prihod, rekli su zapadni zvaničnici.
U međuvremenu, Iran održava svoj kontrolni stisak nad Ormuskim moreuzom - napao je tri broda u četvrtak. Već zatvaranje plovnog puta, koje je poremetilo isporuke nafte, đubriva i druge robe, izaziva ekonomske šokove širom sveta.
Iran veruje da može duže da izdrži jer ima dugogodišnje iskustvo u apsorbovanju ekonomskih kazni i mogao bi da ostvari prihod prodajom nafte koju ima u skladištima van blokade, kod obale Malezije i Kine, kao i izvozom gasa, rekli su zapadni zvaničnici.
Zapadni diplomata je rekao da su Iranci očigledno bili u slabijoj poziciji pre američkih i izraelskih vojnih operacija krajem februara, što je pokazao dramatičan pomak u spremnosti Teherana na kompromis od tada do sada. Ponuda koju su Iranci ranije izneli uključivala je značajne ustupke njihovom nuklearnom programu, koji je, prema rečima diplomate, dugo bio njihov najveći izvor uticaja.
Sada, sa efikasnom kontrolom nad Ormuskim moreuzom, Iran je pronašao daleko efikasniju globalnu prednost za „sitne delove“ prethodne cene, rekao je diplomata, ostavljajući Teheranu malo razloga za kapitulaciju.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf je u sredu nagovestio da Teheran neće popustiti.
- Potpuno primirje ima smisla samo ako ga ne krši pomorska blokada i uzimanje svetske ekonomije za taoce, i ako se ratovanje na svim frontovima zaustavi, napisao je Galibaf na Iksu.
- Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza je nemoguće sa takvim kršenjem primirja, dodao je, rekavši da SAD i Izrael „nisu postigli svoje ciljeve vojnom agresijom, niti će to učiniti maltretiranjem“.
Uprkos ponovljenim američkim i izraelskim bombardovanjima, Iran zadržava dosta raketa, dronova i mina kako bi održao kontrolu nad moreuzom. Ali čak i izvan svojih vojnih kapaciteta, režim je otkrio da nije potrebno mnogo da se povećaju troškovi osiguranja za brodarske kompanije i obeshrabri komercijalni saobraćaj na plovnom putu.
Srbija Danas/NBC News
