Ekološka revolucija u Kragujevcu: Pepeo postaje građevinski resurs
Potpisan ugovor za uklanjanje 60.000 tona deponovanog pepela iz toplane "Energetika"
Ministarka zaštite životne sredine Srbije, Irena Vujović, potpisala je ugovor kojim počinje sanacija višedecenijskog ekološkog problema u kragujevačkoj toplani "Energetika". Ovim projektom biće uklonjeno više od 60.000 tona deponovanog pepela, čime će se značajno poboljšati kvalitet vazduha i unaprediti životna sredina u Kragujevcu.
"Ovo je veliki korak ka zdravijoj i čistijoj životnoj sredini. Sanacija će biti sprovedena po principima cirkularne ekonomije, što znači da pepeo neće završiti na novim deponijama, već će postati vredan resurs u industriji," izjavila je ministarka Vujović.
Od ekološkog problema do industrijskog resursa
Godinama je pepeo predstavljao jedan od ključnih ekoloških izazova u Kragujevcu, sve do trenutka kada je završena prva faza modernizacije toplane. Stari kotlovi, koji su radili na ugalj i proizvodili nove količine pepela, zamenjeni su savremenim ekološki prihvatljivijim postrojenjima.
Sanacija pepelišta biće realizovana prema najvišim ekološkim i tehnološkim standardima, a pepeo će biti iskorišćen u građevinskoj industriji, pre svega u proizvodnji cementa. Transport će se vršiti fazno, uz primenu stroge kontrole prašine i emisija, kako bi se eliminisao negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje građana.
Podrška Evropske banke i novi standardi u grejanju
Projekat "Daljinsko grejanje u Kragujevcu", u okviru kojeg se realizuje sanacija pepelišta, sprovodi se uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Cilj projekta je modernizacija i unapređenje energetskog sektora, uz istovremeno smanjenje zagađenja i poboljšanje energetske efikasnosti.
Druga faza projekta, koja uključuje potpunu sanaciju pepelišta, planirana je da traje dve godine, nakon čega će Kragujevac u potpunosti rešiti problem deponovanog pepela kroz model cirkularne ekonomije.
Ovaj projekat predstavlja još jedan korak u pravcu zelene tranzicije Srbije, dok Kragujevac postavlja primer kako industrijski otpad može postati vredan resurs za budućnost.
