Еколошка револуција у Крагујевцу: Пепео постаје грађевински ресурс

Министарка заштите животне средине Србије, Ирена Вујовић, потписала је уговор којим почиње санација вишедеценијског еколошког проблема у крагујевачкој топлани "Енергетика". Овим пројектом биће уклоњено више од 60.000 тона депонованог пепела, чиме ће се значајно побољшати квалитет ваздуха и унапредити животна средина у Крагујевцу.

"Ово је велики корак ка здравијој и чистијој животној средини. Санација ће бити спроведена по принципима циркуларне економије, што значи да пепео неће завршити на новим депонијама, већ ће постати вредан ресурс у индустрији," изјавила је министарка Вујовић.

Од еколошког проблема до индустријског ресурса

Годинама је пепео представљао један од кључних еколошких изазова у Крагујевцу, све до тренутка када је завршена прва фаза модернизације топлане. Стари котлови, који су радили на угаљ и производили нове количине пепела, замењени су савременим еколошки прихватљивијим постројењима.

Санација пепелишта биће реализована према највишим еколошким и технолошким стандардима, а пепео ће бити искоришћен у грађевинској индустрији, пре свега у производњи цемента. Транспорт ће се вршити фазно, уз примену строге контроле прашине и емисија, како би се елиминисао негативан утицај на животну средину и здравље грађана.

Подршка Европске банке и нови стандарди у грејању

Пројекат "Даљинско грејање у Крагујевцу", у оквиру којег се реализује санација пепелишта, спроводи се уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Циљ пројекта је модернизација и унапређење енергетског сектора, уз истовремено смањење загађења и побољшање енергетске ефикасности.

Друга фаза пројекта, која укључује потпуну санацију пепелишта, планирана је да траје две године, након чега ће Крагујевац у потпуности решити проблем депонованог пепела кроз модел циркуларне економије.

Овај пројекат представља још један корак у правцу зелене транзиције Србије, док Крагујевац поставља пример како индустријски отпад може постати вредан ресурс за будућност.