Industrija reciklaže plastike pred kolapsom

Kompanija za upravljanje otpadom Bifa (Biffa) zatvorila je svoj pogon u Sanderlendu (Sunderland) u februaru, iako je otvoren tek 2022. godine uz ulaganje od 7 miliona funti. Konkurentska kompanija Viridor ranije je ugasila pogone u Avonmautu (Avonmouth, 2022), Skelmsdejlu (Skelmersdale, 2023), a ovog leta potvrdila je i zatvaranje postrojenja u Ročesteru (Rochester).

Postrojenja se gase jedno za drugim

Sličan talas zatvaranja događa se širom Evrope: veliki igrač Veolija (Veolia) ove godine gasi dva pogona u Nemačkoj, dok je u Holandiji prošle godine zatvoreno čak sedam postrojenja za reciklažu plastike. U međuvremenu su Borealis, Dau (Dow) i Nester (Neste) odustali od planova za gradnju novih postrojenja u Evropi, prenosi BBC.

Prema podacima udruženja Plastik Risaiklers Jurop (Plastic Recyclers Europe), kontinent je od 2023. godine izgubio gotovo milion tona godišnjeg kapaciteta za reciklažu plastike.

„Bez odlučne političke akcije, Evropa će sopstvenu industriju reciklaže zameniti zavisnošću od neodrživog uvoza i rastućim količinama otpada, čime ugrožava svoju ekonomsku otpornost i "klimatsko vođstvo“, poručili su iz organizacije za BBC.

Azijska plastika jeftinija od evropske reciklirane

Džejms Makliri (James McLeary), direktor Bifine divizije za polimere, upozorava da bi zatvaranja mogla biti tek početak, jer industrija u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu prolazi kroz najtežu godinu do sada. Visoki troškovi energije i rada, u kombinaciji s činjenicom da je uvoz nove i reciklirane plastike iz Azije jeftiniji od evropske reciklirane, doveli su sektor do ruba opstanka.

Zatvaranja pogađaju i Sjedinjene Američke Države – niska cena „devičanske“ plastike tamo je razlog zbog kojeg zemlja ne uspeva da ispuni vlastite ciljeve udela recikliranog materijala, navodi S&P Global.

„Globalna zavisnost od azijskih postrojenja rapidno raste, a operateri u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi sada moraju donositi teške odluke – ili rade s gubitkom, ili zatvaraju pogone“, kaže Makliri iz svog ureda u Daramu (Durham).

Britanija i dalje izvozi tone plastičnog otpada

Prema analizi ENDS Reporta, samo je Ujedinjeno Kraljevstvo prošle godine izvezlo oko 600.000 tona plastičnog otpada, što je pet odsto više nego godinu ranije.

Propusti u zakonodavstvu znače da se sakupljačima otpada više isplati izvoz nego prerada u zemlji. Istovremeno, proizvođači koji koriste plastičnu ambalažu i dalje biraju jeftiniju novu plastiku iz inostranstva, čak i uz kazne zbog poreza na nerecikliranu ambalažu.

Ahmed Deta (Ahmed Detta), osnivač i direktor kompanije Enviroo iz Londona, kaže da industriju muče kontradikcije koje potkopavaju ideju kružne ekonomije.
„Za mene je kružna ekonomija dobitak za sve. Svaki učesnik u tom lancu mora imati neku korist, a to sada ne funkcioniše“, kaže Deta.

„Brendovi ne sarađuju. Pitaju se: ‘Zašto bih kupio recikliranu plastiku kad mi je jeftinije platiti kaznu nego kupovati reciklirani materijal?’ Niko ne kaže: ‘Hajde da to uradimo zajedno.’“

„Svedoci smo propasti reciklaže plastike“

Nezavisno britansko telo Rikap (RECOUP), koje se bavi reciklažom plastike, upozorava da industrija praktično nestaje.

„Gotovo da svedočimo kraju reciklaže plastike kakvu poznajemo, ako se ne dogode hitne intervencije. Većina britanskih reciklera jednostavno ne može konkurisati“, upozorio je Stiv Morgan (Steve Morgan), direktor politike i infrastrukture RECOUP-a iz Piterboroa (Peterborough).

Po njegovom mišljenju, britanski propisi više koriste stranim tržištima nego domaćim kompanijama. „Postoji mnogo sjajnih tehnologija, ali pitanje je kako ih povećati i učiniti isplativima. Dugoročno, komercijalna održivost ne postoji.“

RECOUP traži od vlade uvođenje jedinstvenog sistema sertifikacije za recikliranu plastiku, koji bi smanjio izvoz otpada i podstakao korišćenje reciklirane ambalaže. Morgan se nada da će ovogodišnje vladino savetovanje dovesti do konkretnih promena koje bi mogle spasiti industriju.

Vlada najavljuje promene i ulaganja

Iz britanskog Ministarstva za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (DEFRA) poručuju da se sprovode reformski programi i ulaganja vredna 10 milijardi funti u postrojenja za sortiranje i preradu plastike.

Najavljen je i sistem povraćaja ambalaže (Deposit Return Scheme), koji počinje u oktobru 2027. godine i omogućava građanima povraćaj novca za vraćene boce i limenke. Vlada je osnovala i Radnu grupu za kružnu ekonomiju.

„Naše reforme u prikupljanju i pakovanju podržaće domaću reciklažu i smanjiti zavisnost od izvoza otpada“, saopštio je portparol DEFRA-e.

Evropa gubi trku

U Briselu, Virdžinija Jansens (Virginia Janssens), direktorka udruženja Plastiks Jurop (Plastics Europe), koje okuplja proizvođače plastike i reciklere, upozorava da bi industrija mogla napredovati izvan Evrope.

„Poslovanje ide tamo gde ima smisla i gde je jeftinije graditi. Ako se veliki pogoni podignu drugde, s milijardama ulaganja, niko ih neće preseliti nazad u Evropu“, rekla je Jansens.

„To bi nas vratilo dvadeset godina unazad, na spaljivanje i odlaganje plastike na deponije. To niko ne želi.“

Vraćanje osnovama

Uprkos problemima, u industriji ima i pozitivnih vesti. Bifa je nedavno preuzela proizvođača boca Esterform (Esterform), koji koristi reciklirani PET, dok je Enviroo obezbedio 58 miliona funti za gradnju novog pogona na severozapadu Engleske.

Fabrika, koja bi trebalo da počne s radom 2026. godine, prerađivaće do 35.000 tona plastičnih boca godišnje i pretvarati ih u granulat za ambalažu za hranu.
„Ne tvrdim da imam najinovativniju tehnologiju“, kaže Deta. „Vratio sam se osnovama i zapitao: šta zapravo treba rešiti?“

U međuvremenu, londonska kompanija Plastik Enerdži (Plastic Energy) uspešno pretvara plastični otpad u pirolizno ulje, koje se koristi za proizvodnju plastike namenjene prehrambenoj i medicinskoj industriji. Kompanija ima pogone u Španiji, Francuskoj i Holandiji.

Njen direktor Jan Temperton (Ian Temperton) veruje da će potražnja za recikliranom plastikom rasti, jer evropski propisi zahtevaju da do 2040. godine svaka plastična boca za piće sadrži najmanje 65 odsto recikliranog materijala.

„Naš cilj je da razvijamo tehnologiju za preradu plastičnog otpada. Ulaganja će biti teža, ali tržište će vrlo brzo biti u ozbiljnom manjku“, rekao je Temperton. „Zato ćemo ostati usredsređeni na najbolje moguće rešenje – za trenutak kad se to dogodi.“