БАШ ЛОШЕ ВЕСТИ
Индустрија рециклаже пластике пред колапсом
У индустрији рециклаже пластике, фабрике се затварају једна за другом.
Компанија за управљање отпадом Бифа (Biffa) затворила је свој погон у Сандерленду (Сундерланд) у фебруару, иако је отворен тек 2022. године уз улагање од 7 милиона фунти. Конкурентска компанија Виридор раније је угасила погоне у Авонмауту (Avonmouth, 2022), Скелмсдејлу (Скелмерсдале, 2023), а овог лета потврдила је и затварање постројења у Рочестеру (Rochester).
Постројења се гасе једно за другим
Сличан талас затварања догађа се широм Европе: велики играч Веолија (Веолиа) ове године гаси два погона у Немачкој, док је у Холандији прошле године затворено чак седам постројења за рециклажу пластике. У међувремену су Бореалис, Дау (Dow) и Нестер (Несте) одустали од планова за градњу нових постројења у Европи, преноси BBC.
Према подацима удружења Пластик Рисаиклерс Јуроп (Пластиц Recyclers Еуропе), континент је од 2023. године изгубио готово милион тона годишњег капацитета за рециклажу пластике.
„Без одлучне политичке акције, Европа ће сопствену индустрију рециклаже заменити зависношћу од неодрживог увоза и растућим количинама отпада, чиме угрожава своју економску отпорност и "климатско вођство“, поручили су из организације за BBC.
Азијска пластика јефтинија од европске рециклиране
Џејмс Маклири (Јамес McLeary), директор Бифине дивизије за полимере, упозорава да би затварања могла бити тек почетак, јер индустрија у Европи и Уједињеном Краљевству пролази кроз најтежу годину до сада. Високи трошкови енергије и рада, у комбинацији с чињеницом да је увоз нове и рециклиране пластике из Азије јефтинији од европске рециклиране, довели су сектор до руба опстанка.
Затварања погађају и Сједињене Америчке Државе – ниска цена „девичанске“ пластике тамо је разлог због којег земља не успева да испуни властите циљеве удела рециклираног материјала, наводи S&P Глобал.
„Глобална зависност од азијских постројења рапидно расте, а оператери у Уједињеном Краљевству и Европи сада морају доносити тешке одлуке – или раде с губитком, или затварају погоне“, каже Маклири из свог уреда у Дараму (Дурхам).
Британија и даље извози тоне пластичног отпада
Према анализи ЕНДС Репорта, само је Уједињено Краљевство прошле године извезло око 600.000 тона пластичног отпада, што је пет одсто више него годину раније.
Пропусти у законодавству значе да се сакупљачима отпада више исплати извоз него прерада у земљи. Истовремено, произвођачи који користе пластичну амбалажу и даље бирају јефтинију нову пластику из иностранства, чак и уз казне због пореза на нерециклирану амбалажу.
Ахмед Дета (Ахмед Detta), оснивач и директор компаније Енвироо из Лондона, каже да индустрију муче контрадикције које поткопавају идеју кружне економије.
„За мене је кружна економија добитак за све. Сваки учесник у том ланцу мора имати неку корист, а то сада не функционише“, каже Дета.
„Брендови не сарађују. Питају се: ‘Зашто бих купио рециклирану пластику кад ми је јефтиније платити казну него куповати рециклирани материјал?’ Нико не каже: ‘Хајде да то урадимо заједно.’“
„Сведоци смо пропасти рециклаже пластике“
Независно британско тело Рикап (РЕЦОУП), које се бави рециклажом пластике, упозорава да индустрија практично нестаје.
„Готово да сведочимо крају рециклаже пластике какву познајемо, ако се не догоде хитне интервенције. Већина британских рециклера једноставно не може конкурисати“, упозорио је Стив Морган (Стеве Морган), директор политике и инфраструктуре РЕЦОУП-а из Питербороа (Peterborough).
По његовом мишљењу, британски прописи више користе страним тржиштима него домаћим компанијама. „Постоји много сјајних технологија, али питање је како их повећати и учинити исплативима. Дугорочно, комерцијална одрживост не постоји.“
РЕЦОУП тражи од владе увођење јединственог система сертификације за рециклирану пластику, који би смањио извоз отпада и подстакао коришћење рециклиране амбалаже. Морган се нада да ће овогодишње владино саветовање довести до конкретних промена које би могле спасити индустрију.
Влада најављује промене и улагања
Из британског Министарства за животну средину, храну и рурална питања (ДЕФРА) поручују да се спроводе реформски програми и улагања вредна 10 милијарди фунти у постројења за сортирање и прераду пластике.
Најављен је и систем повраћаја амбалаже (Депосит Ретурн Scheme), који почиње у октобру 2027. године и омогућава грађанима повраћај новца за враћене боце и лименке. Влада је основала и Радну групу за кружну економију.
„Наше реформе у прикупљању и паковању подржаће домаћу рециклажу и смањити зависност од извоза отпада“, саопштио је портпарол ДЕФРА-е.
Европа губи трку
У Бриселу, Вирџинија Јансенс (Виргиниа Janssens), директорка удружења Пластикс Јуроп (Пластицс Еуропе), које окупља произвођаче пластике и рециклере, упозорава да би индустрија могла напредовати изван Европе.
„Пословање иде тамо где има смисла и где је јефтиније градити. Ако се велики погони подигну другде, с милијардама улагања, нико их неће преселити назад у Европу“, рекла је Јансенс.
„То би нас вратило двадесет година уназад, на спаљивање и одлагање пластике на депоније. То нико не жели.“
Враћање основама
Упркос проблемима, у индустрији има и позитивних вести. Бифа је недавно преузела произвођача боца Естерформ (Естерформ), који користи рециклирани ПЕТ, док је Енвироо обезбедио 58 милиона фунти за градњу новог погона на северозападу Енглеске.
Фабрика, која би требало да почне с радом 2026. године, прерађиваће до 35.000 тона пластичних боца годишње и претварати их у гранулат за амбалажу за храну.
„Не тврдим да имам најиновативнију технологију“, каже Дета. „Вратио сам се основама и запитао: шта заправо треба решити?“
У међувремену, лондонска компанија Пластик Енерџи (Пластиц Energy) успешно претвара пластични отпад у пиролизно уље, које се користи за производњу пластике намењене прехрамбеној и медицинској индустрији. Компанија има погоне у Шпанији, Француској и Холандији.
Њен директор Јан Темпертон (Иан Темпертон) верује да ће потражња за рециклираном пластиком расти, јер европски прописи захтевају да до 2040. године свака пластична боца за пиће садржи најмање 65 одсто рециклираног материјала.
„Наш циљ је да развијамо технологију за прераду пластичног отпада. Улагања ће бити тежа, али тржиште ће врло брзо бити у озбиљном мањку“, рекао је Темпертон. „Зато ћемо остати усредсређени на најбоље могуће решење – за тренутак кад се то догоди.“