CRNI 18. JUN NA MUNDIJALU: Teroristi počinili MASAKR i ubili šest navijača - STRAVIČAN zločin ni posle više od tri decenije nije rasvetljen

Pripadnici paravojne formacije upali u kafić sa kalašnjikovima, a nakon rafalne paljbe šest osoba je podleglo povredama dok je još pet navijača ranjeno. Ovo je jedna od najvećih tragedija koja se dogodila tokom Svetskog prvenstva, a baš zbog toga se ovaj zločin često naziva i Mundijalskim masakrom koji ni posle više od tri decenije nije rasvetljen. 

Veliko slavlje pa užas

Mundijal se na tlu SAD održao i 1994. godine, a sećamo se svi legendarnog finala između Brazila i Italije u kojem su Karioke slavile nakon boljeg izvođenja penala, a glavni tragičar kod Azura bio je Roberto Bađo koji je loptu prilikom svog jedanaesterca poslao daleko preko prečke. 

Italijani su u grupnoj fazi igrali sa Republikom Irskom, Meksikom i Norveškom, a zanimljivo je da su sve selekcije takmičenje okončale sa četiri boda. Na kraju je reprezentacije iz Skandinavije je eliminisana, a svakako se pamti i velika pobeda Iraca nad četvorostrukim prvakom sveta. 

Pabovi širom Irske su bili prepuni navijačima koji su pomno pratili duel protiv Italijana. Irci su rano poveli golom Hatona u 11. minutu što je prouzrokovalo ogromno slavlje fanova. 

To je bio slučaj i u Loughinisland u Severnoj Irskoj, ali je onda sveopšte oduševljenje u lokalnom O Tul pabu prekinula rafalna paljba terorista. 

Oni su uleteli u kafić sa kalašnjikovima i otvorili su vatru po navijačima, a u ovom stravičnom masakru stradalo je šest navijača dok je još pet ranjeno. 

Pozadina napada

Dva dana pre napada, Irska nacionalnooslobodilačka armija (INLA) ubila je tri člana ozloglašene terorističke organizacije UVF-a – Trevora Kinga, Kolina Krejga i Dejvida Hamiltona – u pucnjavi iz automobila na Šenkil Roudu u Belfastu. Visoki čelnici UVF-a sastajali su se u obližnjoj zgradi. Prema rečima jednog od njih, nakon ovog napada UVF je pozvao svoje članove na odmazdu, da bude „krvi na ulicama“ i da „ubiju svakog katolika“ koga mogu. Sledećeg dana, UVF je pokrenuo dva „odmazdna“ napada. U prvom, članovi UVF-a su ubili katoličkog civilnog taksistu u Karikfergusu. U drugom, ubili su dva protestantska civila u Njutaunabiju, za koje su verovali da su katolici. Veruje se da je pucnjava u Loughinisland, dan kasnije, bila dalja odmazda. 

Teroristi preuzeli odgovornost

Pomenute večeri se navodno 24 navijača okupilo u baru „Hajts“ (poznatom i kao „O'Tuls pab“) gledajući utakmicu između Republike Irske i Italije na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

U 22:10, dva člana UVF-a uletela su u bar. Jedan je viknuo „Fenijanski gadovi!“ i otvorio vatru na gomilu iz automatske puške ispalivši po maloj prostoriji više od šezdeset metaka. Šest muškaraca je ubijeno na licu mesta, a petoro je ranjeno. Svedoci su rekli da su naoružani ljudi zatim otrčali do automobila za bekstvo smejući se. Jedan je opisao da su tela bila nagomilana jedno na drugo na podu. Stradali su Adrian Rogan (34), Malkolm Dženkinson (52), Barni Grin (87), Danijel Mekrinor (59), Patrik O'Her (35) i Imon Birn (39), svi katolički civili.

UVF je preuzeo odgovornost u roku od nekoliko sati od napada. Tvrdio je da se u pabu održavao sastanak irskih republikanaca i da je pucnjava bila odmazda za napad Irske vojske (INLA). Policija je saopštila da nema dokaza da je pab imao veze sa republikanskim paravojnim aktivnostima, i rekla je da je napad bio isključivo sektaški. Policijski obaveštajni podaci ukazuju da je naređenje za odmazdu došlo od rukovodstva UVF-a i da je njihov „vojni komandant“ obezbedio korišćenu pušku. Policija veruje da je napad izvršila lokalna jedinica UVF-a pod komandom visokog člana koji je bio nadređen rukovodstvu u Belfastu.

Stravičan zločin nikada nije rasvetljen

Jutro nakon napada, automobil za bekstvo — crveni Trijumf Aklem — pronađen je napušten na polju blizu Krosgara. Dana 4. avgusta, jurišna puška korišćena u napadu pronađena je skrivena na mostu blizu Sejntfilda, zajedno sa torbom koja je sadržala svu opremu koju su teroristi koristili tokom napada. 

Prva hapšenja su izvršena 18. jula 1994. godine, mesec dana nakon napada, kada je šest muškaraca uhapšeno kao osumnjičeni po zakonima o terorizmu. Dvojica su ponovo uhapšena 22. avgusta, zajedno sa još jednim osumnjičenim. Svi su pušteni bez optužbe zbog nedostatka dokaza.

Bilo je tvrdnji da su dvostruki agenti ili doušnici policije (Kraljevske alsterske policije) u UVF-u bili povezani sa masakrom i da je policija štitila te doušnike uništavanjem dokaza i neuspehom da sprovede odgovarajuću istragu. Na zahtev porodica žrtava, ombudsman je istražio policiju. On je 2011. zaključio da je bilo velikih propusta u policijskoj istrazi, ali da nije bilo dokaza da je policija bila u dosluhu sa UVF-om. Ombudsman nije istražio ulogu doušnika, a izveštaj je označen kao zataškavanje. Sami istražitelji ombudsmana zahtevali su da se od njega distanciraju. Izveštaj je poništen, ombudsman je zamenjen i naređena je nova istraga.

Pet godina kasnije novi izveštaj ombudsmana zaključio je da je postojao dosluh između policije i UVF-a i da je istraga potkopana željom da se zaštite doušnici, ali nije pronađen nikakav dokaz da je policija imala prethodno znanje o napadu. Dva dokumentarna filma o masakru, „Ceasefire Massacre“ i „No Stone Unturned“, objavljena su 2014. i 2017. godine. Potonji je imenovao glavne osumnjičene, od kojih je jedan bio aktivni pripadnik britanske vojske, i tvrdio da je jedan od osumnjičenih bio doušnik.