ЦРНИ 18. ЈУН НА МУНДИЈАЛУ: Терористи починили МАСАКР и убили шест навијача - СТРАВИЧАН злочин ни после више од три деценије није расветљен

Припадници паравојне формације упали у кафић са калашњиковима, а након рафалне паљбе шест особа је подлегло повредама док је још пет навијача рањено. Ово је једна од највећих трагедија која се догодила током Светског првенства, а баш због тога се овај злочин често назива и Мундијалским масакром који ни после више од три деценије није расветљен. 

Велико славље па ужас

Мундијал се на тлу САД одржао и 1994. године, а сећамо се сви легендарног финала између Бразила и Италије у којем су Кариоке славиле након бољег извођења пенала, а главни трагичар код Азура био је Роберто Бађо који је лопту приликом свог једанаестерца послао далеко преко пречке. 

Италијани су у групној фази играли са Републиком Ирском, Мексиком и Норвешком, а занимљиво је да су све селекције такмичење окончале са четири бода. На крају је репрезентације из Скандинавије је елиминисана, а свакако се памти и велика победа Ираца над четвороструким прваком света. 

Пабови широм Ирске су били препуни навијачима који су помно пратили дуел против Италијана. Ирци су рано повели голом Хатона у 11. минуту што је проузроковало огромно славље фанова. 

То је био случај и у Loughinisland у Северној Ирској, али је онда свеопште одушевљење у локалном О Тул пабу прекинула рафална паљба терориста. 

Они су улетели у кафић са калашњиковима и отворили су ватру по навијачима, а у овом стравичном масакру страдало је шест навијача док је још пет рањено. 

Позадина напада

Два дана пре напада, Ирска националноослободилачка армија (ИНЛА) убила је три члана озлоглашене терористичке организације УВФ-а – Тревора Кинга, Колина Крејга и Дејвида Хамилтона – у пуцњави из аутомобила на Шенкил Роуду у Белфасту. Високи челници УВФ-а састајали су се у оближњој згради. Према речима једног од њих, након овог напада УВФ је позвао своје чланове на одмазду, да буде „крви на улицама“ и да „убију сваког католика“ кога могу. Следећег дана, УВФ је покренуо два „одмаздна“ напада. У првом, чланови УВФ-а су убили католичког цивилног таксисту у Карикфергусу. У другом, убили су два протестантска цивила у Њутаунабију, за које су веровали да су католици. Верује се да је пуцњава у Loughinisland, дан касније, била даља одмазда. 

Терористи преузели одговорност

Поменуте вечери се наводно 24 навијача окупило у бару „Хајтс“ (познатом и као „O'Tuls паб“) гледајући утакмицу између Републике Ирске и Италије на Светском првенству у фудбалу.

У 22:10, два члана УВФ-а улетела су у бар. Један је викнуо „Фенијански гадови!“ и отворио ватру на гомилу из аутоматске пушке испаливши по малој просторији више од шездесет метака. Шест мушкараца је убијено на лицу места, а петоро је рањено. Сведоци су рекли да су наоружани људи затим отрчали до аутомобила за бекство смејући се. Један је описао да су тела била нагомилана једно на друго на поду. Страдали су Адриан Роган (34), Малколм Џенкинсон (52), Барни Грин (87), Данијел Мекринор (59), Патрик О'Хер (35) и Имон Бирн (39), сви католички цивили.

УВФ је преузео одговорност у року од неколико сати од напада. Тврдио је да се у пабу одржавао састанак ирских републиканаца и да је пуцњава била одмазда за напад Ирске војске (ИНЛА). Полиција је саопштила да нема доказа да је паб имао везе са републиканским паравојним активностима, и рекла је да је напад био искључиво секташки. Полицијски обавештајни подаци указују да је наређење за одмазду дошло од руководства УВФ-а и да је њихов „војни командант“ обезбедио коришћену пушку. Полиција верује да је напад извршила локална јединица УВФ-а под командом високог члана који је био надређен руководству у Белфасту.

Стравичан злочин никада није расветљен

Јутро након напада, аутомобил за бекство — црвени Тријумф Аклем — пронађен је напуштен на пољу близу Кросгара. Дана 4. августа, јуришна пушка коришћена у нападу пронађена је скривена на мосту близу Сејнтфилда, заједно са торбом која је садржала сву опрему коју су терористи користили током напада. 

Прва хапшења су извршена 18. јула 1994. године, месец дана након напада, када је шест мушкараца ухапшено као осумњичени по законима о тероризму. Двојица су поново ухапшена 22. августа, заједно са још једним осумњиченим. Сви су пуштени без оптужбе због недостатка доказа.

Било је тврдњи да су двоструки агенти или доушници полиције (Краљевске алстерске полиције) у УВФ-у били повезани са масакром и да је полиција штитила те доушнике уништавањем доказа и неуспехом да спроведе одговарајућу истрагу. На захтев породица жртава, омбудсман је истражио полицију. Он је 2011. закључио да је било великих пропуста у полицијској истрази, али да није било доказа да је полиција била у дослуху са УВФ-ом. Омбудсман није истражио улогу доушника, а извештај је означен као заташкавање. Сами истражитељи омбудсмана захтевали су да се од њега дистанцирају. Извештај је поништен, омбудсман је замењен и наређена је нова истрага.

Пет година касније нови извештај омбудсмана закључио је да је постојао дослух између полиције и УВФ-а и да је истрага поткопана жељом да се заштите доушници, али није пронађен никакав доказ да је полиција имала претходно знање о нападу. Два документарна филма о масакру, „Цеасефире Massacre“ и „Но Стоне Унтурнед“, објављена су 2014. и 2017. године. Потоњи је именовао главне осумњичене, од којих је један био активни припадник британске војске, и тврдио да је један од осумњичених био доушник.