"Preko noći se promenilo sve - postao sam nepoželjan iz razloga koji nemaju veze sa fudbalom" Bio Borjanov naslednik, pa na RUŽAN NAČIN napustio Zvezdu

Ovaj momak je još u pionirskom uzrastu bio projektovan da zameni Milana Borjana na Marakani, ali to se nije desilo i posle rastanak nije bio lep.

On je u intervjuu za Meridiansport ispričao kako je sve to izgledalo.

- Ne znam šta da vam kažem, iskreno. Mnogo stvari tu nije bilo do mene. U fudbalu postoje određena dešavanja koje idu dalje od terena i na tome bih se zaustavio. Da smatram da sam zaslužio šansu u Zvezdi – smatram. Branio sam na nekoliko prijateljskih mečeva, ali sve je ostalo na tome. Sedeo sam i na klupi prvog tima u par navrata, ali bez debija na zvaničnoj utakmici. Svakako, nosim izuzetno lepe uspomene sa Marakane, jer sam godinama trenirao sa prvotimcima Zvezde i imao mogućnost da učim od sjajnih trenera, kao i kolega golmana. Moram da izdvojim Zorana Popovića koji me je uvek savetovao i postavio se mentorski prema meni od prvog dana. Tu je i Miloš Gordić, još jedno Zvezdino dete koji je stariji od mene nekoliko godina, i koga sam gledao kao brata. Hvala im obojici na tome, zaista sam imao na koga da se ugledam. Što se trenera tiče, tu su bez premca Branko Katić i Bojan Jorgačević sa kojima sam radio u mlađim kategorijama Zvezde - počeo je Marinković razgovor.

- Od malih nogu, kada me je Toma Milićević doveo u Zvezdu – pa do kraja juniorskog staža, od mene su bila velika očekivanja na Marakani. Bio sam svestan toga. I od čitave generacije 2005. se očekivalo da iznedri mnogo prvotimaca za Zvezdu. Dosta igrača i van Beograda je tu stizalo, ulagalo se u naše godište i bukvalno smo u jednom trenutku imali mini reprezentaciju u Zvezdi. Odemo na reprezentativno okupljanje, a bude nas 10 iz Zvezde, i svi smo startna postava u selekciji. Zaigrali su u prvom timu Nedeljković i Mijatović, ostvarili velike transfere, a i Šljivić ide njihovim putem. Bilo je tu još dobrih igrača. Kažem, zaista lepa vremena, pobede u derbiju, utakmice u Ligi šampiona za mlade. Izdvojio bih Empoli kao moju najbolju utakmicu u Zvezdi. Tada je Marko Neđić bio trener, pomeren sam da branim za starije - prisetio se.

Nakon što u Grafičaru nije dobio očekivanu šansu, vratio se u omladince Zvezde i tada počinju pravi problemi.

- Kroz čitavo stasavanje u Zvezdi sam branio mahom za starije. Nakon juniorske sezone, kada sam branio za 2004. godište, bila je procena da sam spreman za Grafičar. Ipak, ne dobijam pravu šansu tamo. Branio sam samo na četiri utakmice i u veoma bitnom trenutku za razvoj golmana – sedeo sam na klupi. Na kraju sezone, dobijam poziv da se vratim u omladince Zvezde i pomognem ekipi u Ligi šampiona za mlade, i to na insistiranje Nenada Milijaša koji mi je dao i kapitensku traku. Vraćao sam se polako u život, branio dobro i delovalo je da sve ide kako treba. Ipak, preko noći se promenilo sve. Odjednom sam postao nepoželjan, iz razloga koji nemaju veze sa fudbalom. Teško mi je to palo, kao i sam odlazak sa Marakane gde sam maltene naučio da hodam. Bukvalno sam prošao sve selekcije, od petlića do prvog tima, i krivo mi je što se tako završilo - ispričao je Marinković.

Posle je nastupao za Jedinstvo sa Uba, gde je došao na poziv Nemanje Matića. Imao je dobre partije, no klub nije bio konkurentan, pa ga je put naneo ka Ivanjici, međutim ni u Javoru nisu cvetale ruže pošto je klub ubrzo doveo i Nikolu Vasiljevića. Sad je stigao u BASK.

To ne doživljava kao korak nazad, naprotiv.

- Nekako koketiram sa inostranstvom čitavu karijeru, ali nikako da se desi. I pre mesec dana je postojala mogućnost da odem iz Srbije, ali ipak sam se odlučio da prihvatim poziv gospodina Dragana Mladenovića koga znam iz Zvezde. Svestan sam da su ovo godine u kojima moram da branim i da stičem iskustvo. Ne želim da odem u inostranstvo i da me dožive kao jednog u nizu i da se u čitavoj toj priči izgubim. Bilo je poziva i iz Španije, ali kažem, ne žurim. Hoću da branim, pa će to sve onda doći na svoje - rekao je Stefan Marinković za Meridiansport.

Najnovije vesti o FK Crvena zvezda možete naći NA OVOM LINKU.