"Преко ноћи се променило све - постао сам непожељан из разлога који немају везе са фудбалом" Био Борјанов наследник, па на РУЖАН НАЧИН напустио Звезду

Овај момак је још у пионирском узрасту био пројектован да замени Милана Борјана на Маракани, али то се није десило и после растанак није био леп.

Он је у интервјуу за Меридианспорт испричао како је све то изгледало.

- Не знам шта да вам кажем, искрено. Много ствари ту није било до мене. У фудбалу постоје одређена дешавања које иду даље од терена и на томе бих се зауставио. Да сматрам да сам заслужио шансу у Звезди – сматрам. Бранио сам на неколико пријатељских мечева, али све је остало на томе. Седео сам и на клупи првог тима у пар наврата, али без дебија на званичној утакмици. Свакако, носим изузетно лепе успомене са Маракане, јер сам годинама тренирао са првотимцима Звезде и имао могућност да учим од сјајних тренера, као и колега голмана. Морам да издвојим Зорана Поповића који ме је увек саветовао и поставио се менторски према мени од првог дана. Ту је и Милош Гордић, још једно Звездино дете који је старији од мене неколико година, и кога сам гледао као брата. Хвала им обојици на томе, заиста сам имао на кога да се угледам. Што се тренера тиче, ту су без премца Бранко Катић и Бојан Јоргачевић са којима сам радио у млађим категоријама Звезде - почео је Маринковић разговор.

- Од малих ногу, када ме је Тома Милићевић довео у Звезду – па до краја јуниорског стажа, од мене су била велика очекивања на Маракани. Био сам свестан тога. И од читаве генерације 2005. се очекивало да изнедри много првотимаца за Звезду. Доста играча и ван Београда је ту стизало, улагало се у наше годиште и буквално смо у једном тренутку имали мини репрезентацију у Звезди. Одемо на репрезентативно окупљање, а буде нас 10 из Звезде, и сви смо стартна постава у селекцији. Заиграли су у првом тиму Недељковић и Мијатовић, остварили велике трансфере, а и Шљивић иде њиховим путем. Било је ту још добрих играча. Кажем, заиста лепа времена, победе у дербију, утакмице у Лиги шампиона за младе. Издвојио бих Емполи као моју најбољу утакмицу у Звезди. Тада је Марко Неђић био тренер, померен сам да браним за старије - присетио се.

Након што у Графичару није добио очекивану шансу, вратио се у омладинце Звезде и тада почињу прави проблеми.

- Кроз читаво стасавање у Звезди сам бранио махом за старије. Након јуниорске сезоне, када сам бранио за 2004. годиште, била је процена да сам спреман за Графичар. Ипак, не добијам праву шансу тамо. Бранио сам само на четири утакмице и у веома битном тренутку за развој голмана – седео сам на клупи. На крају сезоне, добијам позив да се вратим у омладинце Звезде и помогнем екипи у Лиги шампиона за младе, и то на инсистирање Ненада Милијаша који ми је дао и капитенску траку. Враћао сам се полако у живот, бранио добро и деловало је да све иде како треба. Ипак, преко ноћи се променило све. Одједном сам постао непожељан, из разлога који немају везе са фудбалом. Тешко ми је то пало, као и сам одлазак са Маракане где сам малтене научио да ходам. Буквално сам прошао све селекције, од петлића до првог тима, и криво ми је што се тако завршило - испричао је Маринковић.

После је наступао за Јединство са Уба, где је дошао на позив Немање Матића. Имао је добре партије, но клуб није био конкурентан, па га је пут нанео ка Ивањици, међутим ни у Јавору нису цветале руже пошто је клуб убрзо довео и Николу Васиљевића. Сад је стигао у БАСК.

То не доживљава као корак назад, напротив.

- Некако кокетирам са иностранством читаву каријеру, али никако да се деси. И пре месец дана је постојала могућност да одем из Србије, али ипак сам се одлучио да прихватим позив господина Драгана Младеновића кога знам из Звезде. Свестан сам да су ово године у којима морам да браним и да стичем искуство. Не желим да одем у иностранство и да ме доживе као једног у низу и да се у читавој тој причи изгубим. Било је позива и из Шпаније, али кажем, не журим. Хоћу да браним, па ће то све онда доћи на своје - рекао је Стефан Маринковић за Меридианспорт.

Најновије вести о ФК Црвена звезда можете наћи НА ОВОМ ЛИНКУ.