MUK NA MARAKANI: Zbog golmana koji zadaje bol samoubistvo je izvršilo preko 20 ljudi, a na mesto zločina vraćao se svakoga dana
Smatrali su ga vesnikom nesreće
Planetarni šampionat u Kataru se bliži, svi daju svoja predviđanja, ali se mnogi osvrću i na istorijske momente koji su ostavili neizbrisiv trag na svetskim prvenstvima. Najveća poseta u istoriji fudbala, izmenjeni format, jutarnji sumrak u Brazilu, muk na Marakani, rafal ruskog ruleta i druga titula Urugvajaca - glavne su asocijacije na Mundijal iz 1950. godine, koji je održan u najvećoj južnoameričkoj državi.
Ronaldo na Instagramu prati SAMO JEDNU SRPKINJU! Sve će vam biti jasno kad je vidite - od Ivane NE POSTOJI ZGODNIJA DAMA! Savršenstvo (FOTO)
DOKLE OVAJ ODE? Hrvat posle uspeha izjavio: Srbi nam se dive, želeli bi da budu kao mi
Na njemu nije bilo finalne utakmice, ekipe su bile raspoređene u četiri grupe, a pobednici iz svake su otišli u novoformiranu grupu, gde je igrao svako sa svakim, te je tim sa najviše bodova bio automatski prvak sveta.
Kobni preokret
Samu inicijativu za tim formatom imali su Brazilci, koje je to i koštalo titule. Nezvanično, finalem se smatra utakmica Karioka i potonjeg šampiona Urugvaja, pred više od 170 hiljada navijača, na krcatoj Marakani, što i dan danas predstavlja susret sa najviše publike u istoriji ovog sporta.
Počelo je fantastično po domaćina, poveli su sa 1:0 u 46.minutu golom Friake, a zatim je usledio preokret koji je ubio najmanje 20 ljudi.
Kod oba gola, a posebno drugog golman Brazila Moasir Barbosa je morao mnogo bolje da interveniše. Lošim intervencijama odneo je veliki broj života, a svoj zavio u crno i okovao se u prokletstvo do poslednjeg trenutka.
Jutro narednog dana bilo je jedno od najtmurnijih nad Brazilom. Preko dvadeset samoubistava i još nekoliko neuspešnih pokušaja.
Rasplakao Brazil
Barbosa iz straha, ali i saosećanja danima nije izlazio iz stana, a kada se prvi put pojavio na ulici, doživljavao je salve uvreda, i bio stigmatizovan od strane majki koje su svojoj deci pokazivale golmana uz komentar '' Ovo je čovek zbog kog je ceo Brazil plakao.''
Nakon završene karijere u nižerazrednom klubu vratio se u Vasko gde je do kobnog susreta sa Urugvajem bio legenda, u potrazi za novim poslom.
Dobio je ulogu domara, svaki dan je skidao mrežu sa gola gde je primio dva gola, a nakon toga što je drvena konstrukcija zamenjena čeličnom, Barbosa se dokopao nje, i od toga založio vatru za roštilj, a već narednog dana napustio grad.
Seme nesreće
Više od četiri decenije kasnije, pred Svetsko prvenstvo u Americi 1994. godine, posetio je svoju reprezentaciju na jednom treningu i poželi im podršku. Doživeo je najveće poniženje u životu, kada mu nisu dopustili da uđe na stadion uz reči da je on čovek koji donosi nesreću.
Bio je takođe optužen da je simpatizer komunizma, koji je u tom trenutku bio zabranjen u Brazilu.
Iako je doživeo mnogo neprijatnosti, kao najgori dan u svom životu navodi smrt njegove supruge Klotilde, sa čijom slikom je i on sklopio oči.
Umro je aprila 2000. godine, a na njegovoj sahrani okupilo se jedva 50 ljudi. Barbosino ime je indijanskog porekla i u bukvalnom prevodu znači ''onaj koji zadaje bol.''
U Brazilu najveća kazna za krivično delo je 30 godina zatvora. Za zločin koji nije počinio ispaštao je 50 godina.