МУК НА МАРАКАНИ: Због голмана који задаје бол самоубиство је извршило преко 20 људи, а на место злочина враћао се свакога дана
Сматрали су га весником несреће
Планетарни шампионат у Катару се ближи, сви дају своја предвиђања, али се многи осврћу и на историјске моменте који су оставили неизбрисив траг на светским првенствима. Највећа посета у историји фудбала, измењени формат, јутарњи сумрак у Бразилу, мук на Маракани, рафал руског рулета и друга титула Уругвајаца - главне су асоцијације на Мундијал из 1950. године, који је одржан у највећој јужноамеричкој држави.
Роналдо на Инстаграму прати САМО ЈЕДНУ СРПКИЊУ! Све ће вам бити јасно кад је видите - од Иване НЕ ПОСТОЈИ ЗГОДНИЈА ДАМА! Савршенство (ФОТО)
ДОКЛЕ ОВАЈ ОДЕ? Хрват после успеха изјавио: Срби нам се диве, желели би да буду као ми
На њему није било финалне утакмице, екипе су биле распоређене у четири групе, а победници из сваке су отишли у новоформирану групу, где је играо свако са сваким, те је тим са највише бодова био аутоматски првак света.
Кобни преокрет
Саму иницијативу за тим форматом имали су Бразилци, које је то и коштало титуле. Незванично, финалем се сматра утакмица Кариока и потоњег шампиона Уругваја, пред више од 170 хиљада навијача, на крцатој Маракани, што и дан данас представља сусрет са највише публике у историји овог спорта.
Почело је фантастично по домаћина, повели су са 1:0 у 46.минуту голом Фриаке, а затим је уследио преокрет који је убио најмање 20 људи.
Код оба гола, а посебно другог голман Бразила Моасир Барбоса је морао много боље да интервенише. Лошим интервенцијама однео је велики број живота, а свој завио у црно и оковао се у проклетство до последњег тренутка.
Јутро наредног дана било је једно од најтмурнијих над Бразилом. Преко двадесет самоубистава и још неколико неуспешних покушаја.
Расплакао Бразил
Барбоса из страха, али и саосећања данима није излазио из стана, а када се први пут појавио на улици, доживљавао је салве увреда, и био стигматизован од стране мајки које су својој деци показивале голмана уз коментар '' Ово је човек због ког је цео Бразил плакао.''
Након завршене каријере у нижеразредном клубу вратио се у Васко где је до кобног сусрета са Уругвајем био легенда, у потрази за новим послом.
Добио је улогу домара, сваки дан је скидао мрежу са гола где је примио два гола, а након тога што је дрвена конструкција замењена челичном, Барбоса се докопао ње, и од тога заложио ватру за роштиљ, а већ наредног дана напустио град.
Семе несреће
Више од четири деценије касније, пред Светско првенство у Америци 1994. године, посетио је своју репрезентацију на једном тренингу и пожели им подршку. Доживео је највеће понижење у животу, када му нису допустили да уђе на стадион уз речи да је он човек који доноси несрећу.
Био је такође оптужен да је симпатизер комунизма, који је у том тренутку био забрањен у Бразилу.
Иако је доживео много непријатности, као најгори дан у свом животу наводи смрт његове супруге Клотилде, са чијом сликом је и он склопио очи.
Умро је априла 2000. године, а на његовој сахрани окупило се једва 50 људи. Барбосино име је индијанског порекла и у буквалном преводу значи ''онај који задаје бол.''
У Бразилу највећа казна за кривично дело је 30 година затвора. За злочин који није починио испаштао је 50 година.