KOLIKO VELIKE ZVEZDE ODMAŽU REPREZENTACIJI? Zašto su Jokić, Dončić i Janis (pre)rano ispali i ko je to ostao?
Nikad jači Evrobasket, tri superzvezde na prvenstvu, biće velika borba za MVP-a, niko sa njima trojicom ne može da se meri...Epilog? Ni jedna od tri zemlje u kojima igraju superstarovi neće se boriti za medalje. Jednoj od tih reprezentacija (našoj) domet je bio osmina finala, dok su preostale dve na jedvite jade dobacile do četvrtfinala, a tu...kapitulacija. Još jedan epilog - Za uspeh nije potrebna velika zvezda, potreban je tim!
ZAŠTO SMO DOŽIVELI DEBAKL? Pešićeve odluke, treba li nam uopšte Jokić, bezgrešna uprava i "ja krivac"
DAN ŽALOSTI U ZEMLJI KOŠARKE: Zar je važno ko je KRIV? Ovo je poslednja OPOMENA, jer biće još GORE
Te tri zvezde bile su Luka Dončić (Slovenija), Janis Adetokumbo (Grčka) i naš Nikola Jokić. Sva trojica su uprkos napornoj sezoni u NBA odlučili da leto provedu uz svoje sunarodnike, boreći se na terenu da naciji obezbede zlato i titulu prvaka Starog kontinenta, ali posle ovako rane i neočekivane eliminacije, postavlja se pitanje koliko su oni zapravo pomogli, a koliko odmogli svojoj reprezentaciji.
Prema brojnim anketama, Luka Dončić bio je najpopularniji i najomiljeniji igrač na ovogodišnjem Evrobasketu. Izvojevana je prva pozicija u najtežoj grupi, ali se već u osmini finala protiv Belgije videlo da nešto ne štima, da bi susret sa autsajderom Poljskom te sumnje i potvrdio.
Slično smo imali i sa našom selekcijom i Nikolom Jokićem, koji je bio najveća zvezda u timu, ali i najbolji igrač. Mnogi će reći i jedini koji je nešto pokazao, a ništa drugačije nije bilo ni u Grčkoj, sa fizički najdominantnijim košarkašem današnjice Janisom Adetokumbom.
Očigledno imati superzvezdu predstavlja veliki problem za samu ekipu. Najpre u taktičkom smislu, jer se većina akcija gradi baš preko te zvezde i ako ona zataji, kao da nemaju alterantivu. Svakom košarkašu, ma koliko bio dobar, može da naiđe loš dan, može protivnička odbrana da ga kvalitetno sačuva, ili se čak i povredi. I šta onda? Ne sme se tim, igra i koncepcija graditi oko jednog košarkaša. On je tu da prevagne svojim kvalitetom, ali ne i da sam vuče reprezentaciju do pobede.
Umesto logike da on dominira, a ostali prate, možda je bolje koristiti taktiku da ostali igraju svoju igru, a taj košarkaš individualnim kvalitetom doprinese.
Sve tri selekcije, Orlovi, Heleni i Zmajčeki ispali su na identičan način.
Kako to da su se u polufinalu našle ekipe bez supervezde, vođene isključivo timskom igrom. Nemci imaju prilično ujednačen tim, sa nekoliko predvodnika, poput Denisa Šrudera, Franca Vagnera, ali nisu drastično odskočili od ostatka, ni učinkom ni "popularnošću".
Špance su svi otpisivali pre prvenstva, a sada...Crvena furija će se boriti za medalju, bez i jedne velike zvezde u svom timu.
Francuzi izgleda imaju najbolji recept. Oni imaju veliku zvezdu, Rudija Gobera, ali se u njegovim rukama ne nalazi sva "komanda" na terenu, već služi kao bonus, nije čak ni glavni igrač. Tu su fantastični Evan Furnije i Tomas Ertel, koji će povući kada je najpotrebnije.
Poljaci su najbolji pokazatelj timske igre. Najveće ime jeste kapiten Mateuš Ponitka, uz "asistenciju" naturalizovanog Ej Dži Slotera, ali uloga svakog od njih je ukalupljena u egalitarnost i potpunu jednakost na terenu.
Gledajući ostvarenja timova sa superzvezdom i onih bez, stiče se utisak da su ovi drugi "uspešniji". Slovenija je pre pet godina osvojila naslov prvaka Evrope bez velike zvezde. Goran Dragić jeste bio dugogodišnji NBA igrač, ali je tada Dončić bio mlada uzdanica, okružena još desetoricom borbenih igrača jednakog kvaliteta i jednake želje za uspehom.
Adetokumbo je bez dileme najbolji grčki igrač u ovom veku, ali kako to da Helada baš sa njim u timu ne stiže do uspeha, a ranije, kada su okosnica bili "manje popularni" košarkaši, Grci su bili strah i trepet na Starom kontinentu.
Ni kod nas nije drugačije. Srebro na Mundobasketu 2014. godine i srebro sa "okrnjenim" sastavom na Evrobsketu tri godine kasnije, takođe bez Nikole Jokića, koji je bio "moćan začin" reprezentacije na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine.
Takođe, postavlja se pitanje, koliko prisustvo velikih zvezda utiče na ostatak ekipe. Ogroman udeo u svemu tome imaju i mediji, koji od kolektiva koji čini 12 igrača izdvoje samo jednog i usmere svu pažnju ka njemu. Da li je ostalih 11 članova reprezentacije manje vredno, da li je njihov doprinos medalji i uspehu manji, da li svako od njih svoje dostignuće treba da stavi samo pod okrilje te velike zvezde koja se periodično odazove nacionalnom timu.
Kakav god da je igrač, košarka je kolektivni sport i zato će titulu osvojiti najbolje skockan tim, a ne reprezentacija sa najboljim pojedincima!
BONUS VIDEO: Pogledajte anketu ko je kriv za debakl u Berlinu?