KRAJ KARIJERE: Bogdanović se povukao
Jedan od najboljih hrvatskih košarkaša u novijoj istoriji, ako ne i najbolji, Bojan Bogdanović odlučio je da okači kopačke o klin i završi svoju igračku karijeru. Sve je to potvrdio putem svog Instagram profila, gde je ostavio emotivnu poruku.
Bojan Bogdanović dugo već vuče povredu, zbog koje nije ni odigrao utakmicu od 28. aprila 2024. godine. Čekao je da se oporavi, čekao je i novi klub, ali je odlučio da ipak ne može i da je vreme da kaže zbogom sa 36 godina.
Od detinjstva u Mostaru, prvih koraka kroz fudbal i vaterpolo, ovaj put je bio sve samo ne običan. Imao sam privilegiju da igram za klubove koji su ostavili trag u evropskoj i NBA košarci. Od Mostara i Zrinjskog, preko Real Madrida i Mursije, pa do Cibone i Fenerbahčea – svaki dres sam nosio s ponosom. NBA etapa donela je novi nivo izazova i iskustava. Branio sam boje Bruklin Netsa, Vašington Vizardsa, Indijana Pejsersa, Juta Džezera, Detroit Pistonsa i Njujork Niksa. Svaka stanica ostavila je trag. Svaki dres imao je svoju težinu.
- Iznad svega bio je hrvatski grb na grudima. Reprezentacija nije bila samo obaveza. Bila je čast, emocija i identitet. Nositi boje Hrvatske, od kadetskog do seniorskog nivoa, bila je najveća odgovornost, ali i najveći ponos. Hvala trenerima, saigračima, lekarima, navijačima, svim klubovima i svima koji su na bilo koji način bili deo mog puta. Posebno hvala mojoj porodici. Vi ste bili oslonac u svakom usponu i svakoj sumnji. Zatvaram jedno poglavlje, ali ljubav prema igri ostaje.
- Nisam stigao do kraja. Stigao sam do druge strane početka…
Od detinjstva u Mostaru, prvih koraka kroz fudbal i vaterpolo, ovaj put je bio sve samo ne običan. Imao sam privilegiju da igram za klubove koji su ostavili trag u evropskoj i NBA košarci. Od Mostara i Zrinjskog, preko Real Madrida i Mursije, pa do Cibone i Fenerbahčea – svaki dres sam nosio s ponosom. NBA etapa donela je novi nivo izazova i iskustava. Branio sam boje Bruklin Netsa, Vašington Vizardsa, Indijana Pejsersa, Juta Džezera, Detroit Pistonsa i Njujork Niksa. Svaka stanica ostavila je trag. Svaki dres imao je svoju težinu.
- Iznad svega bio je hrvatski grb na grudima. Reprezentacija nije bila samo obaveza. Bila je čast, emocija i identitet. Nositi boje Hrvatske, od kadetskog do seniorskog nivoa, bila je najveća odgovornost, ali i najveći ponos. Hvala trenerima, saigračima, lekarima, navijačima, svim klubovima i svima koji su na bilo koji način bili deo mog puta. Posebno hvala mojoj porodici. Vi ste bili oslonac u svakom usponu i svakoj sumnji. Zatvaram jedno poglavlje, ali ljubav prema igri ostaje.
- Nisam stigao do kraja. Stigao sam do druge strane početka…
