ТЕМПОМАТ, ПРИЈАТЕЉ ИЛИ НЕПРИЈАТЕЉ У ВОЖЊИ? Колико његово коришћење може да буде ОПАСНО
Као и све, тако и ова команда на возилу има своје предности и мане.
Темпомат (или "контрола крстарења") може да повећа ризик од саобраћајне незгоде, иако спречава прекорачење ограничења брзине. Истраживање је показало да током рада темпомата, многим возачима пада концентрација и нису у стању да брзо одреагују на дешавања у саобраћају.
ОПАСНО: Вожња у оваквим условима може довести до ВЕОМА СКУПИХ последица (ВИДЕО)
БУДИТЕ ОБАЗРИВИ: Сувозач ово НИКАКО не сме да ради, јер озбиљно ПОВЕЋАВА РИЗИК од несреће
СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Ако осетите ОВАЈ МИРИС одмах НАПУСТИТЕ ауто!
Да нагласимо – говоримо о старом, "примитивном" темпомату. Савремени адаптивни темпомати који прате кретање других возила и могу сами да успоравају и коче, сасвим су друга прича – њима се сада не бавимо.
Предности темпомата су углавном јасне. Не морате да држите ногу на папучици гаса бесконачно дуго на ауто-путу, па можете да се протегнете и промените позицију седења без утицаја на папучицу гаса, не морате да бринете о ограничењу брзине и слично.
Наравно, морате да пратите саобраћајне знакове и да успорите када је то потребно.
Ипак, један од главних проблема је кашњење приликом кочења у случају потребе за изненадним/оштрим кочењем.
До кашњења долази из два разлога:
1) Другачији положај стопала у односу на папучицу кочнице
2) Пад концентрације
До кашњења у реакцији долази тако што десно стопало није на папучици гаса и не може у делићу секунде рефлексно да се пребаци на папучицу кочнице.
Међутим, многи возачи тврде да им "погађање" папучице кочнице у критичним ситуацијама не представља никакав проблем. Стога смо покушали да утврдимо где просечан возач држи десно стопало када користи темпомат.
Како пишу Половни аутомобили, код већине једноставно нема правила – померају десну ногу у зависности од дужине вожње, умора, утрнулости ноге, као и од врсте возила.
Многи тврде да коришћење темпомата и пад концентрације не могу да се доводе у везу, пошто темпомат само одржава брзину, док возач и даље мора да буде концентрисан на друга возила, кривине, итд. На пример, ако сте у десној траци на ауто-путу, морате да пазите на камионе и аутобусе који се крећу спорије од вас.
Међутим, 2013. године у Француској је обављено тестирање чији су резултати показали да темпомат утиче на брзину реакције возача. Уместо правих аутомобила коришћен је симулатор, а возачима су, између осталог, праћени покрети очију и мождана активност.
Показало се да спорије реагују приликом кочења у различитим ситуацијама, да претицање обављају мањим брзинама, да ређе коригују путању, тј. позицију у својој траци, итд. Такође је примећено да им се успоравају покрети очију и мождана активност.
Професор Андре Дуфоур, који је водио истраживање, рекао је да није против темпомата, али сматра да би возачи требало да буду пажљивији када га користе.
Закључак је да је темпомат дефинитивно користан, мада има одређених мана, нарочито у непредвиђеним ситуацијама и при лошим временским условима.