Како ради систем за праћење притиска у гумама?

На енглеском се назива „tire-pressure мониторинг system“ или краће ТПМС. Постоје „примитивне“ верзије, али и веома напредне, које могу да приказују и температуру у гумама. Прочитајте упутство

Пошто могу да постоје значајне разлике од модела до модела, обавезно прочитајте у упутству за свој аутомобил део о начину рада овог система.

Уколико ТПМС није подешен како треба, неће моћи да обавља свој посао како треба.

Гуме су једини контакт вашег аутомобила са асфалтом, а о томе колику улогу играју прописно надувани пнеуматици писали смо у тексту: Зашто је толико важан притисак у гумама

На пример, недовољно надуване гуме се брже и неравномерно троше, ауто лошије кочи и троши више горива, лошије се понаша у кривинама, лакше долази до оштећења и гуме и фелне... Верзија без сензора

„Примитивна“ верзија овог система ослања се на податке са АБС сензора који мере брзину окретања сваког точка. Уколико систем региструје да се један точак врти брже од осталих, активираће упозорење да нешто није у реду.

Углавном је то оваква лампица:

Ово решење се заснива на томе што се гума у којој је пао притисак слегне и тако се практично смањи пречник точка. Пошто је сада пречник тог точка „ефективно“ мањи од пречника осталих точкова, он ће више пута да се окрене на одређеној пређеној раздаљини, односно окретаће се брже.

Када компјутер региструје овај податак, упалиће се лампица.

Овај систем се назива и индиректни ТПМС, пошто не мери „директно“ притисак у гумама, већ пореди брзину окретања свих точкова, брзину кретања возила и евентуално још неке параметре (зависи од тога колико је систем напредан/прецизан), па на основу тога процењује када је у једној или више гума сувише пао притисак ваздуха.

Овакав систем може да региструје да су издуване и све четири гуме на основу поређења брзине њиховог окретања и брзине кретања возила.

Међутим, систем мора прво да буде правилно калибрисан са прописаним притиском у гумама, како би компјутер имао одговарајуће податке за поређење.

Предност индиректног ТПМС-а су ниски трошкови, пошто нису потребни сензори или други уређаји, већ само софтвер који ће на основу већ доступних података јавити када се појави проблем.

Ту су и мане у виду непоузданости, али зато треба пратити препоруке и произвођача аутомобила и произвођача гума.

Уколико се пробуши или из неког другог разлога издува гума, након сређивања проблема, возач треба да надува све гуме на прописан притисак, а затим да ресетује систем како би компјутер добио нове податке.

Конкретно, да би се систем након сређивања проблема на одговарајући начин калибрисао, након што се гуме надувају на прописан притисак и систем ресетује, треба возити нпр. 20 минута или више да би систем измерио и запамтио разне параметре.

Понављамо – прочитајте упутство за аутомобил, пошто овај систем неће радити како треба, односно неће бити довољно прецизан уколико га правилно не подесите.

Саветује се да се индиректни ТПМС ресетује и након ротације точкова, поправке АБС-а, куповине нових гума, неке озбиљније интервенције на вешању... Верзија са сензорима

Напреднија верзија овог система назива се директни ТПМС. Он функционише тако што у сваком точку постоји сензор који мери притисак и у реалном времену шаље податке компјутеру.

Тако је могуће да возач на дисплеју види притисак у свакој гуми и да реагује и у случају малог одступања. Неки системи приказују и температуру у гуми.

Сензори имају батерије, али оне углавном трају дуго, тако да возач не мора да брине по том питању. Међутим, неретко је батерија интегрални део сензора, па када се потроши, не може да се стави друга, већ мора да се купи нови сензор.

Наравно – у упутству за ауто прочитајте део о овом систему и могућим проблемима са сензорима, како се не бисте нашли у непријатној ситуацији.

Иако систем са сензорима има бројне предности, такође има и мане. Ситуација је генерално много компликованија него када је у питању индиректни ТПМС који ради уз помоћ сензора АБС-а.

Постоје разни типови, па су код неких одређене мане израженије него код других.

Зато не можемо ништа да генерализујемо и саветујемо да се упознате са свим аспектима функционисања система за контролу притиска у гумама уз помоћ сензора на вашем аутомобилу. Једино тако ћете знати шта је када потребно урадити, шта можете сами, за коју интервенцију је потребно да идете код вулканизера и слично.

Као и сваки други уређај, сензор може да се поквари или оштети. Животни век им је обично пет до десет година, мада увек има изузетака – зависи од произвођача, услова у којима „раде“, итд.

Постоје типски сензори намењени одређеним моделима, а ту су и универзални разних произвођача који могу да се користе нпр. на 97% возила. Оригинални сензори су понекад веома скупи, али зато постоје јефтинији заменски, као што је случај и код многих других делова.

Сензоре можете да уградите и на посебан зимски сет точкова, нпр. уколико зими желите да користите челичне фелне са зимским гумама. Обавезан код аутомобила са рун-флат гумама

И пре него што је постао обавезан код свих аутомобила, овај систем је био обавезан код оних који су користили рун-флат гуме.

Разлог је једноставан - велика је могућност да возач не примети на време да се рун-флат гума пробушила или да је из неког другог разлога знатно пао притисак ваздуха, па ће наставити да вози нормално.

Оваква ситуација је опасна зато што рун-флат гума није предвиђена да се „бесконачно“ користи издувана, већ да омогући возачу да без заустављања на киши или на некој опасној деоници пута дође до вулканизера, куће или безбедног места одакле може да позове нпр. мобилног вулканизера.

Након бушења рун-флат гуме може да се настави вожња нпр. још 80 километара уз максималну брзину од 80 км/х.

Након овакве вожње гума више није за употребу и мора да се баци. Обавезно прочитајте упутство да бисте знали колико смете да пређете при коликој брзини када се гума пробуши – није исто за сваку гуму и за сваки ауто!

Уколико са пробушеном рун-флат гумом наставите да возите више и брже него што је максимално предвиђено, постоји опасност да дође до њеног озбиљнијег оштећења, што може да доведе до губитка контроле над возилом у кривини, при кочењу и слично. Закључак

Без обзира на систем који ваш ауто има, притисак у гумама би требало проверавати најмање једном месечно.

Систем може да се поквари, а да ви тога нисте ни свесни. Може да буде лоше подешен, па да вас не упозори када треба или да изазива лажне „узбуне“ и слично.