Платите казну и сачувајте дозволу! Многи возачи не знају за правило које постоји годинама
Како ублажити казну?
Иако већ више од 10 година, тачније 12 година постоји и примењује се у нашем законодавсту, многи возачи још увек не знају за Споразум о признању прекршаја, захваљујући којем се на потпуно легалан начин може ублажити казна за већину саобраћајних прекршаја, пише сајт Половни аутомобили.
И не само ублажити. Често је износ новчане казне коју вам полиција нуди у замену за признање, већи од најмање прописане казне коју би можда одредио суд, али возачи ипак кући одлазе задовољни.
Ево подсећања на најважније детаље – шта нам конкретно таква могућност доноси, ко има право на споразум, како се такав споразум склапа и каква нас добра вест у вези са тиме ускоро очекује.
Споразум брише забрану
За већину возача, највећи проблем кад је у питању казна за саобраћајне прекршаје, представља заштитна мера забране управљања возилом одређене категорије. Многи би радије платили и више него што треба само да избегну тај део казне, а управо то може да се постигне Споразумом о признању прекршаја.
Дакле, суштина се своди на договор између возача и полиције да се, у замену за признање прекршаја којим се избегава покретање и вођење прекршајног поступка, изрекне блажа новчана казна од највеће законом прописане и да се предвиђена заштитна мера опрости или ублажи.
Шта то значи? Рецимо да сте прекорачили дозвољену брзину кретања у насељу за више од 30 км/х. Узећемо такав пример, јер је то један од најчешћих прекршаја од како су у многим градовима постављене полицијске камере за контролу брзине.
У том случају, уместо новчане казне коју би одредио судија у распону од 10.000 до 20.000 динара, уз четири казнена поена и 30 дана забране управљања, возач који се споразуме може проћи са 10.000 динара и још неколико хиљада за судске трошкове. Број казнених поена остаје исти јер се они, по закону не могу смањивати, али нема забране управљања.
Код тежих мора забрана, али краћа
Истина, та могућност се код неких тешких прекршаја не може да се избегне, али барем може да се ублажи.
Рецимо за вожњу под дејством психоактивних супстанци, уместо законом предвиђених чак шест месеци забране управљања, Споразумом се трајање мере може смањити на четири месеца. Значи, мора забрана, али краћа.
Како се склапа споразум?
Споразум о признању прекршаја се закључује у месно надлежној полицијској станици и то тек када окривљени возач добије судски позив. Са тим позивом одлази у полицијску испоставу у којој се у том месту закључују споразуми и ту све завршава чак и ако је прекршај направљен у неком другом граду у Србији.
Предлог за закључење споразума о признању кривице се обавезно подноси писменим путем, а осим лично, закон дозвољава и могућност да се такав предлог пошаље и путем поште и достави надлежној полицијској испостави.
Кад се споразум не исплати?
Ако власник возила снимљеног у прекршају за који је предвиђено покретање прекршајног поступка не открије идентитет особе која је возила, а касније закључи Споразум о признању, не мора да плати казну од 100.000 динара. Ето начина да се избегне та иначе нелогично висока казна, а колико ћете уместо тога платити, зависи од врсте прекршаја који је забележен.
Уколико је у питању блажи прекршај за који је предвиђено издавање прекршајног налога и новчана казна у фиксном износу, то вам онда није баш паметно, јер ће вас споразум коштати двоструко више од предвиђене казне.
На пример, ако је казна 10.000 динара, платићете 20.000, а казнених поена и забране ионако нема. Значи, то се не ради.