НЕСТАЛО ВАМ ЈЕ УЉА У ПУТУ? Ово је најбоља ствар коју можете да урадите
Често заборављамо да аутомобили, осим горива, троше и уље – нарочито бензински мотори. Код новијих турбо бензинаца мале запремине потрошња горива је умерена, али уља може бити већа. Незгодно је када се то догоди током путовања, а немате уље за допуну – шта тада урадити?
Дакле, ако у возилу немате уље које бисте долили, остаје вам да станете на прву пумпу и да се снабдете или да стиснете зубе и наставите вожњу, што свакако није добра опција и гарантовано ће оставити озбиљне последице на мотор вашег аутомобила.
Пумпа као пумпа, свака има одређену селекцију моторног уља, нека мање, нека више али оно што је готово извесно је да су шансе да нађете уље које вам одговара (исти произвођач, тип и градација) прилично мале.
У тој ситуацији треба изабрати најмање лошу комбинацију, а да то разјаснимо помогао нам је Стефан Ранковић, чија је специјалност производња уља, пише polovniautomobili.com.
За почетак, важно је да подсетимо да за сваки мотор постоји прописан произвођач, тип, градација и квалитет уља. Тај податак се налази у упутству које долази уз возило, а да ли ћете се тога придржавати зависи од власника, односно сервиса у којем он одржава аутомобил.
Педантнији сервис ће залепити налепницу у моторном простору са типом уља и датумом последње промене или ће макар тај податак унети у сервисну књижицу, што је драгоцен податак уколико нисте сигурни шта вам је у мотору.
Шта се сме мешати, а шта не?
Поменули смо тип и градацију. Када причамо о типу уља, постоје минерално, полусинтетичко и синтетичко које се данас и најчешће користи у аутомобилима.
Полусинтетичко уље је заправо мешавина минералног и синтетичког, па се може комбиновати и са једним и са другим.
- У пракси, мање лоша варијанта је комбиновати полусинтетичко (нпр. 10W-40) са синтетичким (нпр. 5W-40), јер су им својства и вискозитети ближи, него рецимо минерално 15W-40 са полусинтетичким 10W-40 - објашњава Стефан Ранковић.
Што се тиче градације, ту је ситуација оваква. Ако се помешају уља истог типа (рецимо оба су синтетичка), али различите вискозности – последице углавном нису озбиљне. Добија се нека средња вискозност, која обично неће одмах оштетити мотор.
Може се наставити вожња до крајње дестинације и касније у сервису заменити уље и филтер без последица. Ипак, увек је најбоље држати се тачно прописане вискозности и спецификације произвођача, јер се тиме обезбеђује оптимална заштита мотора.
Осим типа и градације уља имају и ознаку нивоа квалитета, најчешће наведену као АЦЕА (европска) или АПИ (америчка ознака). Уља са истог типа, градације и нивоа квалитета могу се мешати али и то може имати последице. Водите рачуна да се треба држати онога што је произвођач мотора прописао – ако је прописан АЦЕА Ц1, онда Ц1, ако је Ц2, онда Ц2. То је најбоља гаранција да ће мотор радити како треба и да неће бити проблема.
- Уколико би се сипало Ц2 у мотор који тражи Ц1 – то неће направити озбиљну штету, јер је Ц2 нешто јаче уље. Међутим, обрнуто (Ц1 у мотору који тражи Ц2) може бити ризичније, јер мотор можда неће имати довољну заштиту под већим оптерећењем - наводи Ранковић.
Да ли се спецификација разликује између произвођача?
На крају ту је на први поглед банално питање, али га свакако треба поставити. Шта ако имам уље истог типа, градације, нивоа квалитета али другог произвођача у односу на оно што је већ у аутомобилу? Да ли у овој комбинацији може бити проблема за мотор? У најкраћем – не.
Ако, рецимо, у мотор иде синтетичко уље АЦЕА Ц3 вискозности 5W-30, и долијете уље другог произвођача са истим ознакама – то је најбезболнија варијанта и не би требало да имате проблема у вожњи.
Закључак се сам намеће: Када год је могуће, најбоље је држати се оног уља које је већ сипано на сервису приликом редовне замене, заједно са филтером. На тај начин остајете доследни једном произвођачу и једној формулацији, што је увек сигурније решење за мотор.
