Нови тренд у ауто-индустрији који се неће допасти многим возачима

У уторак је стигла вест да ће Renault и Dacia на својим будућим моделима фабрички ограничити максималну брзину на 180 км/х, док је Волво то најавио још прошле године.

Занимљиво је да Renault, у чијем је власништву и Dacia, спомиње и аутоматски систем контроле брзине под називом Safety Coach, који ће прилагођавати ограничење брзине према локалним саобраћајним прописима, узимајући у обзир различите аспекте попут пута и временских прилика.

Са друге стране, Волво ће купцима понудти и такозвани Царе Key, који ће власнику омогућити да - по жељи - додатно лимитира maksimallnu брзину. На пример, уколико исти аутомобил самостално возе и млађи чланови породице који још нису искусни возачи, ограничење брзине се може поставити и ниже од општих 180 км/х.

Renault и Волво наравно нису измислили фабричко ограничење брзине, али су њихове најаве одјекнуле у јавности с обзиром да су лествицу поставили прилично ниско.

Поређења ради, немачки произвођачи премијум аутомобила већ дуже време фабрички ограничавају брзину већине својих модела на 250 км/х, иако та возила имају моторе који омогућавају знатно веће брзине. Ипак, код неких од њих је могуће, по жељи купца и уз доплатне пакете, донекле подићи овај лимит.

Поставља се питање зашто баш сада стижу овакве најаве, али и због чега се произвођачи раније нису "досетили" тога?

Фабричко ограничење брзине заиста има смисла на "цивилним" аутомобилима (који нису предвиђени за тркачку стазу). Јер возачу би требало да је важније да је његов четворотичкаш стартнији како би, рецимо, безбедно обавио претицање, него да може да јури 200 на сат.

Међутим, како су аутомобили из генерације у генерацију добијали све снажније моторе, произвођачи су из маркетнишких разлога као једну од најважнијих ставки истицали максималну брзину својих нових модела.

А та максимална брзина се из деценије у деценију повећавала, па су пред крај прошлог века многи породични аутомобили већ достизали 200 км/х, што је само коју деценију раније била бројка о којој је огомна већина возача могла само да сања.

Онда је дошао 21. век и ауто-компаније су се фокусирале на безбедност, екологију и аутоматизацију вожње. Податак о максимлној брзини неког аутомобила више није био приоритет, а и зашто би када готово сваки савремени модел може да развије више од 150 км/х, док је у готово свим земљама законско ограничење 130 или мање.

Тако је "еволуција" почела да се одвија у контрасмеру, па ауто-компаније све чешће разматрају опцију фабричког ограничења брзине.

Томе је допринео још један фактор - масовнија појава електричних аутомобила на тржишту.

Модели на струју при великим брзинама троше огормне количине електричне енергије, због чега се батерије брже празне а, ионако недовољна, аутономија вожње - скраћује.

Зато су произвођачи "мејнстрим" електричних аутомобила већ почели да фабрички лимитирају максималну брзину, а ограничење иде и испод 180 км/х, па код неких модела на струју, као што су Шкода Eniaq или Volkswagen ИД.3, казаљка брзиномера не може да пређе 160 км/х.

Иако нам логика говори да нема много смисла да аутомобил који није тркачки има могућност да се креће много брже од законског ограничења, возачи су и даље подељени по том питању.

Неки су незадовољни новим трендом фабричког лимитирања брзине, доживљавајући то као још једну у низу рестрикција која им се намеће.

Ипак, у анкети коју смо прошле године поставили на нашем сајту и у којој је учествовало око 6.500 читалаца, њих скоро 4.800 тада је подржало одлуку компаније Волво да ограничи брзину својих будућих модела на 180 км/х.