Приче из славне прошлости Алфе
Ко би рекао...
Током 1930-их, модел 6Ц 1750 је поседовао јединствену способност за освајања трка и награда за дизајн.
Тринаести април 1930. године. мало после 5 часова ујутру, тихе сенке поред језера Гарда протреса хук аутомобила Алфа Ромео 6Ц 1750 Гран Спорт спидер Загато, који се вози 150 километара на час са угашеним светлима. За воланом је Тацио Нуволари (Тазио Нуволари), из Мантове, звани „Нивола“. Поред њега је Ђан Батиста Гвидоти (Гиан Battista Guidotti), главни Алфа Ромео тест возач у фабрици у Портелу (Portello).
То је кључни тренутак легендарне трке Mille Миглиа. Вођа трке и вероватно победник је Ахиле Варзи (Achille Варзи). Међутим, неколико километара пре језера, у Верони, Нуволари и Гвидоти дошли су до невероватне идеје: да искључе своје фарове. Њихова једина нада да ће победити свог ривала била је да га изненаде.
Ево који модел је Енцо Ферари чувао само за одабране купце
Ближила се зора. После језера, у мирним пределима природе иде се до циља у Бреши. Овде су Варзи и његов други возач Канавеси чули одјек другог мотора. Прекасно ... пре него што су схватили шта се догађа, њих је престигао аутомобил идентичан њиховом.
Нуволари је победио. Његова просечна брзина била је 100,45 км / х. Ово је био први пут да је рекорд просечне брзине од 100 км / х пробијен у овој легендарној трци ... рекорд који је био на насловним странама широм Европе. Десет минута касније, запрепашћен Варзи је стигао други. Трећи по реду био је Ђузепе Кампари (Giuseppe Цампари). Четврти, Пјетро Герси (Пиетро Ghersi). Возачи различити у начину вожње са једним заједничким: сви су се тркали у истом моделу, 6Ц 1750. И нису били једини. У следећих сат и по су стигли и остали 6Ц модели ... укупно, осам од првих једанаест.
Случај тзв. апсолутне надмоћи, који ће се те године поновити с три најбоље завршнице у 24-сатној трци Спа у Белгији и у Белфаст Тоурист Тропхи-у. 6Ц 1750 био је једноставно најбржи аутомобил своје ере.
Породица модела 6Ц
Виторио Јано (Vittorio Јано) је преузео бригу за планирање производа Алфа Ромео 1926. године, а 6Ц је била његова прва креација. Његов задатак је био да измисли „лаган аутомобил билијантних перформанси“ који ће побеђивати на тркама и освајати срца обожаватеља, али и освајати нова тржишта.
Модел 6Ц комбинује структурну једноставност и софистицирани инжењеринг... типичне врлине Јанових креација. Међутим, она је такође понудила нешто друго за шта се испоставило да постаје посебност бренда Алфа Ромео: изузетно велика специфична снага. Јано је имао задивљујућу способност да извуче додатне коњске снаге из малих мотора, и то му је омогућило да замисли оно шта бисмо данас назвали „downsizing“ (смањивањем): дизајнирање мотора са запремином негде између 1 литре - нпр. комерцијални аутомобили - и 2 или 3 литра луксузних модела. Још тада Алфа Ромео се могао похвалити најбољим односом тежине и снаге ... и самим тим је био најбржи.
Технолошка иновација
Ова инжењерска интуиција довела је до серије аутомобила који су постали легендарни.
Мероси је претходно развио врло оригиналне моторе за ГП 1914. (блокиран избијањем рата), који су доминирали будућим дизајном мотора Алфа Ромео: две брегасте осовине на глави мотора, четири вентила по цилиндру и двоструко паљење.
6Ц 1900 ГТ (а касније и 6Ц 2300 и 6Ц 2500) увели су нове иновације: независну осовину и нову шасију са завареним (уместо заковљеним) компонентама, како би се повећала чврстоћа.
Перформансе Алфа Ромео модела када су у питању управљање и одржавање на путу постали су кључни елементи бренда.
Модел 6Ц 1750
За модел 6Ц 1750, представљен у јануару 1929. године на сајму аутомобила у Риму, могло би се рећи да је остварио пуну зрелост формуле 6Ц. Мотор је представљао еволуцију претходног 1500 шестоцилиндричног линеарног мотора.
Произведен је у различитим верзијама - једноосовинским и двоосовинским, са и без волуметријског компресора ... а његова снага се кретала од 46 КС верзије Турисмо до 102 КС Гран Спорт „Fixed хеад“. Потоњи је био „посебна верзија“, којих је врло мало произведено: глава цилиндра и кућиште радилице изливени су у један блок да би се уклонили спојеви (и ризик од прогоревања), тежина је била само 840 кг и максимална брзина достизала је 170 км / х.
Мотор није био једини фактор који је 6Ц 1750 учинио врхунцем у аутомобилској иновацији. Користио је механички кочиони систем, са великим чељустима које покреће преносни систем. Његов оквир од пресованог челика био је савршено избалансиран и изванредно чврст, са ојачаном осовином.
Ламелне опруге постављене су изван каросерије аутомобила а не испод бочних носача, а доње тежиште је знатно ојачало угаони захват приликом скретања. Резервоар за гориво постављен је даље према задњој страни, како би се добила већа тежина на задњим точковима и побољшао баланс осовине. У складу са филозофијом бренда, сва иновативна решења примењена су и на тркачке и на обичне аутомобиле.
У што је више трка побеђивао, више је расла фантастична техничка репутација модела. Од свог представљања, модел 6Ц 1750 је одмах постигао запажен раст продаје. Између 1929. и 1933. године, 2.579 модела је изашло из фабрике Портело на тржиште у Италији, али и иностранству: посебно у Великој Британији и земљама Комонвелта. Изузетан резултат, посебно имајући у виду статус аутомобила као изразито елитног производа. На пример, у Италији је коштао између 40.000 и 60.000 лира: што је отприлике седмогодишња просечна зарада.
Ера израде каросерије
Модел 6Ц је био „ултра“ брз, али и леп. Успех у великој мери дугује својим творцима који су били задужени за његов првобитни изглед: мајстори заната способни да уједине више занатских вештина - седлари, лимари и тапетари ... креатори, својеврсни уметници и стилисти који су оставили свој траг у једној ери.
До 1930-их било је уобичајено да голи оквири напуштају производне погоне, опремљене само мотором, мењачем и осовином. Купац би купио аутомобил, а затим наложио произвођачима да направе практично јединствену каросерију по наруџби. Прво одељење каросерије у фабрици Портело покренуто је тек 1933. Првобитно је истовремено постојао са претходним системом продаје основне конструкције аутомобила, продаје директно купцима и произвођачима каросерија.
Модел 6Ц 1750 нудио је изузетне могућности за фине украсе мајстора. Изузетна механичка и инжењерска основа Алфа Ромеа предала се стварању неких најелегантнијих каросерија икад изграђених ... дизајнираних од стране најбољих стилиста и које су купиле најпознатије личности.
6Ц 1750 ГС Тоуринг Flying Стар
Модел Flying Стар („Летећа звезда“) је направљен да буде неодољив као и његова власница: Жозет Позо ( Josette Pozzo)... милионерка, модел и припадница високог друштва. Осмишљен је посебно да учествује у такмичењу у елеганцији у Villa д'Есте 1931. године, а направила га је компанија Carrozzeria Тоуринг, чији је оснивач Фелиће Бјанки Андерлони (Фелице Bianchi Андерлони.).
Модел 6Ц 1750 Спидер је био уникатна креација: драгуљ оригиналности, елеганције и посвећености детаљима. Био је у потпуности бео, укључујући и подвозје, жбице на точковима, волан и седишта, а једини изузетак је била црна инструмент табла, као контраст.
Тоуринг је подарио моделу 1750 нове пропорције, додајући низ елегантни арт ноувеау естетских детаља... као што су спуштени предње и задњи прагови који се шире од блатобрана и преплићу испод врата без тога да се додирују.
А резултат? На догађају у Villa д’Есте, модел 6Ц 1750 ГС Тоуринг освојио је Златни куп за најлепши аутомобил... а сама Жозет га је довезла како би примила награду, одевена у прелепу белу комбинацију која се слагала с бојом возила.