ВРАЋЕНА КИЛОМЕТРАЖА и како је препознати!
Како ауто индустрија напредује, тако се изнова и изнова појављују уређаји којим је лако манипулисати, и оштетити купце на тај начин. Највише се манипучише километражом, када су "половњаци" у питању. Манипулацијом бројача километара, продавац може додатно да заради хиљаде евра, на штету купца који несвестан односи кући возило чија истрошеност не одговара стварности.
Визуелно стање ентеријера често открива више од било ког документа. Волан, педале, ручица мењача, дугмад клима уређаја и кваке на вратима спадају међу најкоришћеније делове аутомобила. Ако продавац тврди да аутомобил има само 80 хиљада километара, али су гумени делови истрошени, пластични елементи сјаје од честог контакта, а возачево седиште је удубљено, то је јасан сигнал да бројач километара не показује истину.
У модерним аутомобилима те компоненте су израђене од издржљивих материјала и требало би да буду у врло добром стању са малом километражом. Ако то није случај, ово је упозорење. Најчешће су управо ти детаљи нешто што свакако можете приметити већ на први поглед у кабину возила.
Шарке врата откривају праву истину о употреби возила
Истрошеност каросерије још је један знак који трговци често потцењују. Шарке врата подложне су поновном оптерећењу, посебно на аутомобилу који је коришћен као службено возило или у подељеном власништву. Покушајте да отворите врата и лагано их померате према горе. Ако осетите зазор или се врата померају у шаркама, то може бити знак прекомерне употребе. А тиме и доказ да је стварна километража возила већа него што показује дигитални бројач километара.
Са механичким бројачима километара, манипулација се често не може обавити без растављања арматурне плоче. Са дигиталним, иако није потребно растављати целу кабину, у многим случајевима нешто се ипак сломи или остави трагове. Оштећени поклопци око инструмената, напукнута пластика, лоше причвршћени завртњи или "померене" цифре на екрану могу сигнализирати да се брзиномеру не може веровати.
Свако возило требало би да има барем основну сервисну историју, било у облику папирне сервисне књижице, дигиталног извода или рачуна за одржавање. Ови записи требало би логично да прате развој километраже. На пример, ако пронађете запис о замени зупчастог каиша на 180.000 км, али продавац тврди да аутомобил има само 130.000 км, то је очита противречност.
Просечна годишња километража је између 15.000 и 20.000 км. Дакле, ако наиђете на десет година стар аутомобил са 60.000 км на бројачу километара, то је изузетно сумњиво. Осим ако продавац не може да докаже да је аутомобил заправо коришћен само изузетно ретко.
Провера сервисне евиденције може да открије манипулацију
Стварна километража требало би да буде у складу са изгледом, начином употребе и историјом сервисирања. Број на екрану није довољан - важно је може ли му се веровати. Приликом купње половног аутомобила не задовољите се површним утисцима. Постављајте питања, проверите историју сервисирања, а ако сте у недоумици, обратите се стручњацима.
На крају, важно је знати да се број пређених километара на бројачу може прилагодити, али право стање возила ће се пре или касније открити. Истрошеност ентеријера, стање врата, шарки, волана и сервисна евиденција често говоре више од самих информација на екрану.
