Енергетски савет ЕУ под лупом: Вучић разговарао са премијером Мађарске - тражи се излаз из кризе

Председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче у Будимпешти да одлуке Енергетског савета ЕУ по питању обуставе руске нафте и гаса нису сјајне и да је о томе шта оне доносе разговарао са премијером Мађарске Виктором Орбаном и истакао да иако је Србија у тешкој ситуацији да ће тражити и пронаћи решење и да грађани не треба да брину. 

О овој теми за Euronews Србија говорили су Владимир Гајић председник Народне странке и Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар. Гајић је истакао да Србија нема никакву одговорност за то што су уведене санкције НИС-у, док, са друге стране, Миливојевић истиче да нема емоција када је реч о санкцијама.

Владимир Гајић је уверен да, најпре, треба означити онога ко је проузроковао енергетску кризу.

- Често се заборавља како је дошло кризе и који су прави разлози да се уводе санкције НИС-у. Ја лично мислим да су економске санкције иначе постале инструмент рата и да оне на било који начин не могу да се оправдају. Значи, о њима се одлучује без да се о томе расправљају на неким форумима као што су Уједињене нације и да се на компаније, у овом случају на НИС, ставе санкције. Значи, то је један отворен начин да се Србија натера да стане у овај клан русофобије, који данас, пре свега, доминира у Европи, а још увек и у Америци. И то је оно што је проблем. Али ја мислим да Србија ту нема никакву одговорност, али не може ништа ни да реши. То је ствар која ће се решити сигурно, вероватно на овом самиту који је најављен између америчког председника и руског председника - истиче Гајић и додаје:

- То је ствар коју су они и одлагали све ово време од када су санкције уведене тамо од фебруара ове године, нису примењиване све до сада, захваљујући томе што су успевали док трају неки други преговори да одложе ту примену. Тако да се ја надам да ће се ту ипак наћи између њих решење које ће на крају Србији да одговара. Ми мало можемо да учинимо. Ми имамо сад тај излаз преко Мађарске. Мађари се према нама понашају као озбиљни савезници. Не знам у којој мери они могу да буду потпуно мимо Европске уније, то ћемо видети. Али мислим да ће та ствар да се реши између Американаца и Руса, то ће да потрајати можда неколико месеци, али ће се на крају некако решити.

Цвијетин Миливојевић објашњава да нема много емоција када је реч о увођењу санкција НИС-у.

- Ми смо чули пре неки дан да је наша страна понудила Русима неких, не знам, 500 милиона евра да откупи део њиховог власништва да би се то власништво спустило испод већинског власништва које тренутно Руси имају. И да су Руси, наводно је то проверена информација, рекли, 'људи моји, па ми смо уложили само у рафинерију Панчево више од две милијарде евра', што је вероватно тачно јер ако је неко био у рафинерији пре њене реконструкције, фактички је направљена нова рафинерија која је вероватно једна од најмодернијих у Европи. Сада се чују приче 'могли смо то да продамо за више од 400 милиона евра'. Да, али 400 милиона евра је била цена плус "Јужни ток", који није урађен, не кривицом Руса или наше стране, него кривицом ЕУ која је забранила Бугарима да уђу у тај пројекат - каже Миливојевић и додаје:

- Друго, заборавили смо шта је НИС уложио, дакле шта су власници НИС-а уложили у реконструкцију и на крају крајева заборавили смо шта је НИС донео за све ово време, деценију и по, када је реч о уплати пореза за додату вредност, доприноса, пореза итд. Дакле, ту нема емоција. Ко су били други кандидати за куповину НИС-а у том тренутку? И да ли је неко од тадашњих странака власти и опозиције, неки су сад на власти, а тада су били опозицији, и обрнуто имао нешто против? Не. Заиста ако се ја добро сећам, акламативно сви су били зато да се прода Русима - закључио је он.

Миливојевић је додао да је то била чиста трговина, а по његовом суду, Србија у тој трговини није изгубила, већ је много тога добила.

"Оно што није добила, извињавам се, није заиста кривицом Руса, али наравно није ни кривицом наше стране."

"За санкције неопходна сагласност чланица ЕУ"

Синоћ су била два састанка, један председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана о проналаску решења енергетске кризе, а други је био у Стразбуру где су европарламентарци усаглашавали некакав текст резолуције која ће бити усвојена, а говорили су и о томе да практично очекују увођења санкција појединим личностима и забрану исплате новца из плана раста.

Председник Народне странке убеђен је да од те приче око резолуције неће бити ништа.

- Ја мислим да од тога нема ништа, зато што, иначе и већина резолуција Европског парламента су, да кажем, треће разине по значају кад су у питању одлуке Европске уније. Да би се конкретно увеле неке санкције према појединцима, неопходно је да постоји сагласност у Европској унији око тога. Довољно да знате да ће на сваку такву акцију Будимпешта и Братислава ставити вето. Тако да, иначе, ове политичке резолуције које иду из Европског парламента, као што знамо из прошлости, нису имале никакав значај. Када би то ишло из Европске комисије, па је ишло на усаглашавање са осталим чланицама Европске уније, то би можда мого да буде озбиљно, али постоји тај проблем што они не могу да донесу тако драстичне одлуке као што су, рецимо, увођење санкција без сагласности свих чланица ЕУ. То је и разлог због чега нема проширења ЕУ - закључује Гајић.

Цвијетин Миливојевић се сложио са тим да нема увођења санкција без сагласности свих чланица ЕУ.

- Дакле, у фебруару прошле године је резолуција Европског парламента, да будем конкретан, имала 'наслов претходни парламентарни избори, они из децембра 2023. у Србији, нису регуларни'. То је оно што је поручио Европски парламент, а од тада је прошло, сада више од годину и пол дана, још мало па две године, Европска комисија није ништа урадила. Она то није преточила као извршна власт Европске уније у некакву одлуку. А на страну о што говори господин Гајић, томе претходи и у саглашавање свих земаља чланица. Дакле, то је фактички неоствариво. А да ли је било меса за ту резолуцију? Ја лично мислим да јесте - закључује Миливојевић.

Извор: Србија Данас/Euronews