Санкције, нафта и геополитика: Како су НИС, МОЛ и Јанаф ушли у енергетски зачарани круг?

Хрватска је изразила велику заинтересованост за укидање санкција Нафтној индустрији Србије (НИС), јер зарађује на транспорту нафте кроз свој нафтовод, који повезује Србију и Мађарску. У средишту последњих догађања у вези са НИС-ом налази се компликована ситуација између Нафтне индустрије Србије, мађарског МОЛ-а и хрватског нафтовода Јанаф.

Јанаф, који има пословне везе како са руско-српским, тако и са мађарским партнерима, стоји у центру међузависности међу овим компанијама. Док НИС и МОЛ зависе од редовног снабдевања сировом нафтом, Јанаф остварује највећи профит од ове сарадње.

Међутим, проблем за све ове компаније представљају санкције које је Запад увео, а које се највише односе на руске везе у пословању. Наиме, већинско руско власништво у НИС-у постало је препрека за пословање у складу са америчким законима, што је Србију ставило пред изазов да пронађе решење за нову власничку структуру, пре него што потроши залихе горива.

Недавно је Јанаф престао да испоручује нафту због активирања санкција, а услед тога је постојала спекулација о могућем уласку Јанафа као сувласника НИС-а. Иако је хрватски министар привреде Анте Шушњар поменуо ову могућност, брзо је нестала из јавне расправе. Реалнији сценаријус укључује МОЛ као потенцијалног купца акција у власништву Гаспром Њефта.

МОЛ је ушао у сукоб са Јанафом, оптужујући га за неадекватне капацитете за испуњење својих обавеза према мађарској компанији, што је Хрватска одлучно демантовала. Међутим, МОЛ је искористио ову ситуацију као алиби у контексту претњи санкцијама, покушавајући да оправда наставак куповине руске нафте. Како наводи Здеслав Матић, енергетски консултант, "Србија нема алтернативу за снабдевање сировом нафтом, док Мађарска не жели да се одрекне јефтинијег руског ресурса".

Матић такође сматра да је идеја о преузимању НИС-а од стране Јанафа нереална, јер би то било неприхватљиво и за Србију и за Русију, док Хрватска нема потребну капацитету да самостално води велику нафтну компанију. Додаје да би било много логичније да Русија одобри преузимање НИС-а од стране Србије, под одређеним условима, како би избегла компликације.

Давор Штерн, бивши министар привреде Хрватске, упозорава да би Гаспром имао велике проблеме у покушају преузимања акција НИС-а, јер Србија, због санкција, нема могућност да откупи акције. Као реалнију опцију види улазак Мађарске, која и даље има право пословања са Русијом и која жели проширити свој утицај у региону.

Штерн додаје да лоша политика санкција, као и недостатак дипломатских решења, наносе највећу штету Европи, која пати због политичке и економске нестабилности, док Русија успешно сарађује са Кином и Индијом, који профитирају из повољне трговине.

Извор: Србија Данас/Euronews