КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ ФАЛСИФИКАТ? Један ДЕТАЉ открива да ли је новчаница ЛАЖНА! Поступак је ЈЕДНОСТАВАН

Наравно, оне најбоље тешко је препознати, ако нечим баш не скрену пажњу као што је то било недавно, када су мирисале на буђ. Грађани чешће ових дана проверавају новчаницу од 50 евра, због приче да лажне круже Београдом.

Мирослав Јеремић, директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања и за анализу новчаница и кованог новца у Сектору за послове са готовином у Народној банци, рекао је у шали да је најбољи начин за избегавање фалсификованих новчаница коришћење платних картица.

- Уколико послујете са кешом, основна је ствар да приликом пријема новчанице пипнете мало тај папир, јер оригинална новчаница израђена од 100 посто памука, када су у питању динарске новчанице и евро новчанице - казао је Мирослав Јеремић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Навео је и да новчанице других валута имају другачији материјал, као што се новчаница америчког долара састоји од 75 одсто памука и 25 посто лана.

- Која год да је оригинална новчаница у питању, њен квалитет папира је знатно бољи од онога који фалсификатори користе, а они су једноставно на то принуђени, јер нису у могућности да дођу до оригиналног папира који се штити и прате их мере обезбеђења, као и оригиналан новац - истакао је Јеремић.

Говорећи о причи о појављивању лажних новчаница од 50 евра, Јеремић је навео да он за то није чуо, али да је борба против фалсификовања новца непрекидна и да су у Душановом законику постојале одредбе које су санкционисале фалсификовање.

- Полиција је крајем јануара открила штампарију новца у Панчеву и том приликом је заплењено око осам хиљада новчаница. То су били апоени евра од 10, 50 и 200 и известан број комада хрватских куна - истакао је Јеремић.

Гост Јутарњег програма је показао једну од заплењених новчаница од 50 евра и навео да оне на први поглед изгледају као оригиналне новчанице, али да се пажљивим посматрањем и упоређивањем са оригиналном новчаницом може проверити да ли је фалсификат.

- Прва ствар, квалитет папира. Он има свој звук, еластичност, чврстоћу и тако даље, због састава који смо поменули, док фалсификована новчаница није тог квалитета - рекао је Јеремић.

Истакао је да постоје и други заштитни елементи којима се, без помагала, може проверити веродостојност новчанице.

- Неки од тих су да када погледамо новчанице према извору светлости, небитно да ли је природни извор или вештачки, када погледамо новчаницу у необојеном делу види се главни мотив новчанице у умањеном приказу. Види се разлика између једног и другог воденог жига. Некад фалсификати немају водени жиг - истакао је Јеремић.

Нагласио је да је током 2020. године пронађено готово 900 комада фалсификата страног новца, а да су 202 новчанице биле фалсификати апоена од 50 евра и да је то најчешће фалсификовани апоен и у земљама Европске монетарне уније.

- То је зато што фалсификатор има два циља - оствари неки економски ефекат фалсификовањем, али да притом не буде превише изложен повреди новчанице. Из тог разлога се избегава фалсификовање најкрупнијих апоена, али и оних најситнијих, они нису исплативи - навео је Јеремић.

Додао је да се у Европи најчешће фалсификују новчанице од 20 и 50 евра, а код нас од 50 и 100 евра.

Када је реч о динарским новчаницама, Јеремић је рекао да би прво требало обратити пажњу на правоугаоник који стоји у горњем левом углу новчанице, после натписа "Народна банка".

Када узмете лупу увећања од три до пет пута и погледате тај правоугаоник, видећете натпис "НБС НБС" који доказује да је новчаница веродостојна. На фалсификованој новчаници ће се видети само тачкице и линије.

Осим тога, водени жиг на фалсификованој новчаници ће бити испрекидан, док је на оригиналној у континуитету и има ситна слова на којима пише "динар" на ћирилици и латиници.

Потребно је обратити пажњу и на кинеграм, део новчанице који на светлости мења боје.

- У зависности од угла посматрања на оригиналној новчаници он мења изглед и једном трентуку приказује номиналну вредност од 1000 динара, а у неком другу тренутку приказује неке друге мотиве - објаснио је Јеремић.

Додао је да се и позиција лика Ђорђа Вајферта на новчаници од 1.000 динара разликује на фалсификованој новчаници, а да је мотив Вајферта много јаснији на оригиналној новчаници.

Мирослав Јеремић је објаснио да су евро новчанице друге серије заштићене посебним премазом како би дуже трајале и мање се хабале. На тај начин су заштићене новчанице од пет, 10 и 20 евра.

Новчанице које фалсификатори праве добијају све више оцене, пошто у последње време користе напредну технологију за њихову израду. Јеремић је објаснио и како се фалсификоване новчанице убацују у промет.

- Најзгоднија прилика да некоме дате фалсификовану новчаницу, а да он то не примети, јесте ситуација у којој прималац новца или нема довољно времена да врши проверу новца, то су стадиони, то су пијаце, то су концерти. Тамо где има довољан број људи, где трансакција мора брзо да се обави - казао је Јеремић.

Нагласио је да динарски фалсификати веома лоши и да су углавном оцењени јединицом или двојком, на скали од један до пет.

- То је зато што фалсификатор има два циља - оствари неки економски ефекат фалсификовањем, али да притом не буде превише изложен повреди новчанице. Из тог разлога се избегава фалсификовање најкрупнијих апоена, али и оних најситнијих, они нису исплативи - навео је Јеремић.

Додао је да се у Европи најчешће фалсификују новчанице од 20 и 50 евра, а код нас од 50 и 100 евра.

Када је реч о динарским новчаницама, Јеремић је рекао да би прво требало обратити пажњу на правоугаоник који стоји у горњем левом углу новчанице, после натписа "Народна банка".

Када узмете лупу увећања од три до пет пута и погледате тај правоугаоник, видећете натпис "НБС НБС" који доказује да је новчаница веродостојна. На фалсификованој новчаници ће се видети само тачкице и линије.

Осим тога, водени жиг на фалсификованој новчаници ће бити испрекидан, док је на оригиналној у континуитету и има ситна слова на којима пише "динар" на ћирилици и латиници.

Потребно је обратити пажњу и на кинеграм, део новчанице који на светлости мења боје.

- У зависности од угла посматрања на оригиналној новчаници он мења изглед и једном трентуку приказује номиналну вредност од 1000 динара, а у неком другу тренутку приказује неке друге мотиве - објаснио је Јеремић.

Додао је да се и позиција лика Ђорђа Вајферта на новчаници од 1.000 динара разликује на фалсификованој новчаници, а да је мотив Вајферта много јаснији на оригиналној новчаници.

Мирослав Јеремић је објаснио да су евро новчанице друге серије заштићене посебним премазом како би дуже трајале и мање се хабале. На тај начин су заштићене новчанице од пет, 10 и 20 евра.

Новчанице које фалсификатори праве добијају све више оцене, пошто у последње време користе напредну технологију за њихову израду. Јеремић је објаснио и како се фалсификоване новчанице убацују у промет.

- Најзгоднија прилика да некоме дате фалсификовану новчаницу, а да он то не примети, јесте ситуација у којој прималац новца или нема довољно времена да врши проверу новца, то су стадиони, то су пијаце, то су концерти. Тамо где има довољан број људи, где трансакција мора брзо да се обави - казао је Јеремић.

Нагласио је да динарски фалсификати веома лоши и да су углавном оцењени јединицом или двојком, на скали од један до пет.