Данас Немачка одлучује: Шта ће бити са радном снагом са Балкана?
На дневном реду два предлога
Одлука о довођењу неквалификоване радне снаге са Западног Балкана наћи ће се данас на седници немачког Бундесрата, Горњег дома немачког парламента.
ПОТПУНА ПРОМЕНА ДОСАДАШЊЕГ НАЧИНА РАДА: Комшије ускоро чека стални рад на даљину?
СВАКОГ ДАНА БЕСПЛАТНО КУВАТЕ, ПЕГЛАТЕ, ПЕРЕТЕ: Изненадиће вас колико новца губите док код куће радите за џабе
ЗАШТО СРПСКЕ ФИРМЕ ХРЛЕ У ХОНГ КОНГ: Због чега сви желе да завршавају послове управо овде?
На дневном реду ће се наћи два предлога.
Један је предлог Владе Немачке који предвиђа да се постојећа одлука, која истиче крајем године, продужи до краја 2023, те да се уведе ограничење од 25.000 радника колико би се могло примити годишње.
С друге стране, три немачке државе, којем се у међувремену придружила још једна држава, је да се укину и временско ограничење важења одредбе и квота од 25.000 радника и омогући неограничено досељавање неквалификованих радника.
Из те институције су објаснили и да су две комисије Бундесрата - Комисија за рад, интеграције и социјална питања, те Комисија за унутрашње послове, предложиле да се из Владиног предлога избришу ове две уредбе.
Четири државе које се залажу за укидање ограничења су Рајнланд Фалц, Бремен, Тиринген и Хамбург, јер сматрају да су немачкој привреди ови радници неопходни, те да из тог разлога треба олакшати њихово довођење.
Најизвеснији исход је да ће Бундесрат на крају прихватити предлог Владе Немачке.
Уколико се то деси на данашњој сједници одлука ће дефинитивно ступити на снагу. У случају да Владин приједлог буде одбијен, онда ће се наставити процедура, како би се покушало да се дође до прихватљиве коначне верзије.
Такође незванично, Бундесрат често прихвата предлоге Комисије за унутрашње послове, која је једна од најутицајнијих у тој установи, што отвара могућност да ограничења можда ипак буду укинута.
Иначе, радници са западног Балкана у Њемачку долазе по основу три различита основа... Један основ је поменута уредба, која омогућава запошљавање радника без диплома.
Други основ је Закон о досељавању стручне радне снаге који омогућава олакшану процедуру за досељавање потребних квалификованих радника, било са занатском или техничком средњом школом или факултетским образовањем из области техничких наука.
Једини изузетак су информатичари, за које не треба диплома, већ доказ о радном искуству. Трећи основ је досељавање медицинског особља и његоватеља, с обзиром на то да Немачка има велике потребе и дефиците у овој области.
Уредба о досељавању неквалификоване радне снаге посебно је интересантна немачким грађевинцима, који се путем Удружења послодаваца Немачке жале да за неколико година неће имати довољно радника, те да је увоз радне снаге од виталне важности за њихову браншу.
Неквалификоване раднике тражи и туристичка бранша, али је потражња за њима услед короне опала. Немачки медији истичу да корона није смањила потребу за радном снагом, а усвајањем стимулативног пакета за помоћ европској привреди очекује се нагли раст током следеће године који би, како је речено, могао бити угрожен ако не буде било довољно радника.
Немачки привредници су се такође жалили да процедуре за довођење радника трају веома дуго, а на овај проблем указивали су и грађани БиХ који су тражили радне дозволе у Амбасади Њемачке у БиХ.
Овај проблем је био основ чињенице да је годишње у Немачку отишло тек 29.000 неквалификованих радника. С обзиром на то да је Немачка најавила ширење капацитета у конзуларним одјељењима, ако буде укинута квота од 25.000 може се очекивати процесуирање знатно већег броја радника.