Danas Nemačka odlučuje: Šta će biti sa radnom snagom sa Balkana?
Odluka o dovođenju nekvalifikovane radne snage sa Zapadnog Balkana naći će se danas na sednici nemačkog Bundesrata, Gornjeg doma nemačkog parlamenta.
POTPUNA PROMENA DOSADAŠNJEG NAČINA RADA: Komšije uskoro čeka stalni rad na daljinu?
SVAKOG DANA BESPLATNO KUVATE, PEGLATE, PERETE: Iznenadiće vas koliko novca gubite dok kod kuće radite za džabe
ZAŠTO SRPSKE FIRME HRLE U HONG KONG: Zbog čega svi žele da završavaju poslove upravo ovde?
Na dnevnom redu će se naći dva predloga.
Jedan je predlog Vlade Nemačke koji predviđa da se postojeća odluka, koja ističe krajem godine, produži do kraja 2023, te da se uvede ograničenje od 25.000 radnika koliko bi se moglo primiti godišnje.
S druge strane, tri nemačke države, kojem se u međuvremenu pridružila još jedna država, je da se ukinu i vremensko ograničenje važenja odredbe i kvota od 25.000 radnika i omogući neograničeno doseljavanje nekvalifikovanih radnika.
Iz te institucije su objasnili i da su dve komisije Bundesrata - Komisija za rad, integracije i socijalna pitanja, te Komisija za unutrašnje poslove, predložile da se iz Vladinog predloga izbrišu ove dve uredbe.
Četiri države koje se zalažu za ukidanje ograničenja su Rajnland Falc, Bremen, Tiringen i Hamburg, jer smatraju da su nemačkoj privredi ovi radnici neophodni, te da iz tog razloga treba olakšati njihovo dovođenje.
Najizvesniji ishod je da će Bundesrat na kraju prihvatiti predlog Vlade Nemačke.
Ukoliko se to desi na današnjoj sjednici odluka će definitivno stupiti na snagu. U slučaju da Vladin prijedlog bude odbijen, onda će se nastaviti procedura, kako bi se pokušalo da se dođe do prihvatljive konačne verzije.
Takođe nezvanično, Bundesrat često prihvata predloge Komisije za unutrašnje poslove, koja je jedna od najuticajnijih u toj ustanovi, što otvara mogućnost da ograničenja možda ipak budu ukinuta.
Inače, radnici sa zapadnog Balkana u Njemačku dolaze po osnovu tri različita osnova... Jedan osnov je pomenuta uredba, koja omogućava zapošljavanje radnika bez diploma.
Drugi osnov je Zakon o doseljavanju stručne radne snage koji omogućava olakšanu proceduru za doseljavanje potrebnih kvalifikovanih radnika, bilo sa zanatskom ili tehničkom srednjom školom ili fakultetskim obrazovanjem iz oblasti tehničkih nauka.
Jedini izuzetak su informatičari, za koje ne treba diploma, već dokaz o radnom iskustvu. Treći osnov je doseljavanje medicinskog osoblja i njegovatelja, s obzirom na to da Nemačka ima velike potrebe i deficite u ovoj oblasti.
Uredba o doseljavanju nekvalifikovane radne snage posebno je interesantna nemačkim građevincima, koji se putem Udruženja poslodavaca Nemačke žale da za nekoliko godina neće imati dovoljno radnika, te da je uvoz radne snage od vitalne važnosti za njihovu branšu.
Nekvalifikovane radnike traži i turistička branša, ali je potražnja za njima usled korone opala. Nemački mediji ističu da korona nije smanjila potrebu za radnom snagom, a usvajanjem stimulativnog paketa za pomoć evropskoj privredi očekuje se nagli rast tokom sledeće godine koji bi, kako je rečeno, mogao biti ugrožen ako ne bude bilo dovoljno radnika.
Nemački privrednici su se takođe žalili da procedure za dovođenje radnika traju veoma dugo, a na ovaj problem ukazivali su i građani BiH koji su tražili radne dozvole u Ambasadi Njemačke u BiH.
Ovaj problem je bio osnov činjenice da je godišnje u Nemačku otišlo tek 29.000 nekvalifikovanih radnika. S obzirom na to da je Nemačka najavila širenje kapaciteta u konzularnim odjeljenjima, ako bude ukinuta kvota od 25.000 može se očekivati procesuiranje znatno većeg broja radnika.