ЛАКШЕ ОСВОЈИТИ ЛУТРИЈУ! Зарада већа него у иностранству, али у Србији мало ко хоће да ради тај посао
Добар мајстор је пола завршеног посла, а због све мањег интересовања младих да се обучавају за грађевинске занате постало је једнако важно како мајстора пронаћи.
Ако нисте вешти у кућним мајсторијама онда би требало да знате кога да позовете. Кварове је немогуће предвидети, а ако се ипак догоде, због кризе са мајсторима на поправку се чека, према мишљењу многих, предуго.
Летња понуда која се не одбија! Грчка хотели: 7 полупансиона већ од 525€
НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ: Шта је НАЈПЛАЋЕНИЈИ посао у Србији, а ко мора да ради ПЕТ МЕСЕЦИ за једну плату ПРОГРАМЕРА?
БИЋЕ ЛАКШЕ ДО ПОСЛА И ПАРА: Држава планира додатне олакшице - фокус на запошљавању младих
Доћи до квалитетног мајстора данас постаје равно освајању премије на лутрији.
- Уз ове наше ријалити програме, популарни су инфлуенсери, преваранти, што без икаквог знања зарађују паре, то је данас популарно, значи мајстор се потцењује на тај начин и то траје годинама. Данас се мајстори могу набројати на прсте једне руке - каже мајстор Светозар Јовичић.
Потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије Горан Родић рекао је да од 2004. године упозоравају да ће Србија да остане без радне снаге, али да нико није озбиљно схватао и да сад сви кукају и говоре да толико посла има да морамо да увозимо радну снагу.
Број ученика за занатска занимања обухваћен формалним образовањем веома је мали. Опадање интересовања траје годинама.
- Ево ја ћу дати пример! Електротехничка школа коју сам ја завршио, тада нас је било 36 у једном одељењу, а мислим да данас та одељења немају више од десет ученика - каже мајстор Живко Божић.
Потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије Горан Родић рекао је да без обзира на диплому морате да покажете знање и квалитет радова.
- Имамо неке идеје, предложићемо влади и држави, ако не, онда ћемо да таворимо као и досад - навео је Родић.
Реформисањем образовних профила и увођењем дуалног образовања тренд опадања још може да буде заустављен. Остаје проблем што млади себе не виде у том послу иако се може лепо зарадити.
- Млади нису заинтересовани за ове послове које ми радимо, да ли им је тешко или имају алтернативу, ја то стварно не знам, али од овог посла који ми радимо у Србији може тренутно лепо да се живи - истиче Божић.
Предузетник Предраг Смиљанић наводи да је радио у иностранству десет година, али наглашава да му је овде много лепше и може, како каже, да се заради и више него тамо.
Спас може да донесе систем неформалног образовања. Спроводе га средње стручне школе обучавајући одрасле за различте занате.
- Значи, мора се вратити поштовање струци и занату, ако тога не буде, нећемо имати мајсторе - наглашава Јовичић.
Према подацима Националне службе за запошљавање од 1.1. до 30.6. 2021. године послодавци су трагали за више од четири и по хиљаде грађевинаца од чега су са бироа ангажовали тек трећину кандидата.
Најтраженији су били помоћници мајстора, тесари, армирачи, бетонирци...