Рад од куће одлази у заборав? Послодавци захтевају да се радници врате у канцеларије - Све више присутан страх због једне ствари

Чак 35 одсто младих људи узраста од 16 до 24 године преферира рад од куће, а за 40 одсто њих ова опција је кључни критеријум при избору посла.

Током пандемије коронавируса, рад од куће је за многе постао нова реалност. Милиони запослених су своје канцеларије заменили кухињским столовима и дневним собама. 

Годинама касније, многи су се навикли на стечену слободу, али све већи број шефова жели да се њихови тимови врате у канцеларије. Према анализи коју је објавио немачки Билд, кључно питање је: колико је данас распрострањен рад од куће?

Према најновијој анализи каријерне платформе Зети, упркос жељи послодаваца да се врате у канцеларију, велики број људи и даље ради од куће. Тренутно 23,5 одсто запослених редовно ради на даљину, од чега 13,2 одсто то ради свакодневно.

Поређења ради, током закључавања 2020. године, овај удео је био 27 процената, док је пре пандемије био само око 12 процената. Подаци показују да стручњаци из ИТ сектора, самозапослени (39 процената) и менаџери и руководиоци (40,5 процената) најчешће раде од куће.

Кајо Сампајо, аутор на платформи Zety и сертификовани каријерни саветник, објашњава предности рада на даљину.

„Рад од куће даје запосленима слободу да дуже спавају, избегавају свакодневно путовање на посао и праве паузу када им је заиста потребна. Ово повећава задовољство, јача лојалност компанији и служи као превенција синдрома сагоревања. У крајњој линији, ово може смањити број дана проведених на боловању и повећати продуктивност“, истиче Сампајо.

Страх од губитка контроле: Како реагују послодавци?

С друге стране, послодавци се плаше пада ефикасности када запослени нису директно надгледани у канцеларији. Иако релевантне студије не показују општи пад продуктивности, забринутост је евидентна. На пример, у САД, приближно три од четири компаније признају да користе алате за дигитални надзор – као што су праћење активности на екрану или снимање покрета миша.

Млађа генерација има јасан став по овом питању. Чак 35 одсто младих људи узраста од 16 до 24 године преферира да ради од куће, а за 40 одсто њих ова опција је кључни критеријум при избору посла.

Међутим, важно је напоменути да правни оквир није увек на страни запослених. Према немачком закону о раду, на који се оригинални чланак позива, не постоји опште законско право на рад од куће. Таква опција зависи искључиво од договора са послодавцем, тј. да ли је дефинисана уговором о раду или колективним уговором.

Србија Данас/Пословни дневник