ОГРОМНА ЗАРАДА: Александар посадио воћку која НИЈЕ ЗАХТЕВНА, а сад зарађује 300 динара по ТЕГЛИ (ВИДЕО)
Дивља ружа је захвална за узгој, а с обзиром на то да је све већа потражња за шипурком на нашем тржишту - и зарада је сигурна.
Александар Продановић из Ваљева почео је да се бави узгојем шипурка 2013. године, када је на својој плантажи у селу Мрчић код Ваљева засадио 3.000 садница. Дивља ружа њему и његовој породици омогућила је нови почетак, јер је 2012. године остао без посла.
Плантажа Продановића простире се на два хектара земље и Александар од почетка узгаја две врсте шипурка. У питању су лакса и полемеријана.
ВИШЕ НИСУ ХИЉАДЕ: Ова европска земља тражи МИЛИОН радника!
- Сваки посао у пољопривреди је захтеван, нема лаког посла, али у односу на друге воћне културе, шипурак је много захвалнији. Није захтеван као јабука, крушка или шљива, али се морају примењивати агротехничке мере, обавезно је кошење, мора се орезивати и прскати.
За подизање једног хектара засада шипурка потребно је од 2.500 до 3.000 евра и ту је наравно урачуната и куповина садница - каже Продановић.
Сазнајте који посао у Србији доноси ОГРОМНУ зараду! Мало људи за њега зна!
Колико му пружите, толико ће вам вратити, додаје он и каже да, ако се води рачуна о засаду, коси се трава и примењују агротехничке мере, биће бољи род.
- По мом искуству, уложена средства су се вратила треће године, када је стигао пун род за бербу. У трећој години почињу први комерцијални ефекти од брања и прераде - прича Продановић.
Како шипурак не би продавао само као плод, од 2015. године Продановић се упустио и у прераду. Пласира га као полупроизвод или готов џем. Ове године цена свежег плода је била 80 динара.
- Пасирани шипурак сам продавао за 100 динара литар, док џем кошта 300 динара. Интересовање и тржиште постоје и све је веће. Узгјивача има, а покренута је и иницијатива да се направи Унија узгајивача шипурка. Већ су потписани први споразуми о сарадњи између узгајивача из Сјенице, Новог Пазара, Тутина, Пријепоља, Центра за развој пољопривреде Ужице, Органског села Горјане и мог пољопривредног газдинства, а циљ је да се следеће године крене у подизање нових засада у Рашкој области - најављује Продановић.
У последње две године просечан род био је око четири до 4,5 тоне по хектару, а Александар, иако се нада бољем роду у наредним годинама, задовољан је и овим садашњим, јер сматра да је реалан и пре свега исплатив.
Послове на плантажи за сада обавља породица, повремно се ангажују и сезонски радници, а када шипурак почне да зри, бере се дневно само онолико колико наредног дана може да се преради, па су производи са ове плантаже увек направљени од свеже убраних плодова.
Пратите нас и на инстаграму.