OGROMNA ZARADA: Aleksandar posadio voćku koja NIJE ZAHTEVNA, a sad zarađuje 300 dinara po TEGLI (VIDEO)
Divlja ruža je zahvalna za uzgoj, a s obzirom na to da je sve veća potražnja za šipurkom na našem tržištu - i zarada je sigurna.
Aleksandar Prodanović iz Valjeva počeo je da se bavi uzgojem šipurka 2013. godine, kada je na svojoj plantaži u selu Mrčić kod Valjeva zasadio 3.000 sadnica. Divlja ruža njemu i njegovoj porodici omogućila je novi početak, jer je 2012. godine ostao bez posla.
Plantaža Prodanovića prostire se na dva hektara zemlje i Aleksandar od početka uzgaja dve vrste šipurka. U pitanju su laksa i polemerijana.
VIŠE NISU HILJADE: Ova evropska zemlja traži MILION radnika!
- Svaki posao u poljoprivredi je zahtevan, nema lakog posla, ali u odnosu na druge voćne kulture, šipurak je mnogo zahvalniji. Nije zahtevan kao jabuka, kruška ili šljiva, ali se moraju primenjivati agrotehničke mere, obavezno je košenje, mora se orezivati i prskati.
Za podizanje jednog hektara zasada šipurka potrebno je od 2.500 do 3.000 evra i tu je naravno uračunata i kupovina sadnica - kaže Prodanović.
Saznajte koji posao u Srbiji donosi OGROMNU zaradu! Malo ljudi za njega zna!
Koliko mu pružite, toliko će vam vratiti, dodaje on i kaže da, ako se vodi računa o zasadu, kosi se trava i primenjuju agrotehničke mere, biće bolji rod.
- Po mom iskustvu, uložena sredstva su se vratila treće godine, kada je stigao pun rod za berbu. U trećoj godini počinju prvi komercijalni efekti od branja i prerade - priča Prodanović.
Kako šipurak ne bi prodavao samo kao plod, od 2015. godine Prodanović se upustio i u preradu. Plasira ga kao poluproizvod ili gotov džem. Ove godine cena svežeg ploda je bila 80 dinara.
- Pasirani šipurak sam prodavao za 100 dinara litar, dok džem košta 300 dinara. Interesovanje i tržište postoje i sve je veće. Uzgjivača ima, a pokrenuta je i inicijativa da se napravi Unija uzgajivača šipurka. Već su potpisani prvi sporazumi o saradnji između uzgajivača iz Sjenice, Novog Pazara, Tutina, Prijepolja, Centra za razvoj poljoprivrede Užice, Organskog sela Gorjane i mog poljoprivrednog gazdinstva, a cilj je da se sledeće godine krene u podizanje novih zasada u Raškoj oblasti - najavljuje Prodanović.
U poslednje dve godine prosečan rod bio je oko četiri do 4,5 tone po hektaru, a Aleksandar, iako se nada boljem rodu u narednim godinama, zadovoljan je i ovim sadašnjim, jer smatra da je realan i pre svega isplativ.
Poslove na plantaži za sada obavlja porodica, povremno se angažuju i sezonski radnici, a kada šipurak počne da zri, bere se dnevno samo onoliko koliko narednog dana može da se preradi, pa su proizvodi sa ove plantaže uvek napravljeni od sveže ubranih plodova.
Pratite nas i na instagramu.