Тужне цифре: Радницима у Хрватској чак 1.000 евра мање плате од радника у Немачкој
Велике разлике
Када се узму у обзир трошкови живота, радници у 11 држава чланица из средње и источне ЕУ плаћени су чак до 944 евра мање месечно од радника у Немачкој.
Истовремено, разлике у нето месечним платама, прилагођене за састав радне снаге и структуру економије, веће су него када се у обзир узму само трошкови живота, при чему су најслабије плаћени радници у Румунији, а следи Бугарска, Мађарска, Литванија и Хрватска, показује студија Европског синдикалног института (ЕТУИ).
Један женски фотограф има РЕШЕЊЕ: Зашто сексизам ЈОШ УВЕК постоји и како да га се решимо
Срби хрле да раде у ОВУ ДРЖАВУ: Иако је сатница 2 и по евра, радници су презадовољни!
Радници су плаћени и мање, чак до 1058 евра мање, од радника у Немачкој када се у обзир узму и чиниоци као што су доба и ниво образовања, сектори и занимања радника, показује студија назива "Шта покреће разлике у платама у Европи?" објављена у издању Европског синдикалног института.
Студија је такође утврдила велике разлике у платама између средње/источне Европе и западне Европе у производњи, грађевини, јавном и финансијском сектору, као и на стручним и техничким пословима, истиче у саопштењу Савез самосталних синдиката Хрватске (SSSH).
- Хрватска је, нажалост, својом вољом упала у замку ниских плата. Ако и даље будемо међу најслабије плаћеним радницима у Европској унији, немамо никаквих изгледа да трансформишемо ниску додану вредност економије, немамо никаквих изгледа за будућност - упозорио је председник SSSH Младен Новосел.
Очекује се ново повећање плата у јавном сектору, ево ЗА КОЛИКО!
Адвокатица Европске конфедерације синдиката Esther Lynch казала је да се рад у средњој и источној Европи кажњава нижим платама и нагласила да се разлике у платама не могу објаснити разликама у трошковима живота или разликама у радној снази, већ су разлике још веће ако се ти чиниоци узму у обзир.
Додала је да су радници на северозападу Европе боље плаћени због праведнијег и транспарентнијег састава одређивања плата, који укључује синдикате и преговоре с послодавцима, што је, утврдила је, кључни фактор просперитета и индустријског успеха Немачке, Аустрије, Норвешке и нордијских земаља.