ЗАРАДА И ДО 3.000 ЕВРА! Посао који се плаћа "сувим златом" - у Србији све мање младих заинтересовано, а цене само скачу
Годинама је на тржишту у Србији велики дефицит мајстора, док грађани муку муче док уговоре посао изградње или адаптације стана.
Већ пет година у Србији је тражење мајстора за радове у кући и стану као "тражење игле у пласту сена", због све већег броја радника који су отишли у иностранство.
Плата је 500 ЕВРА У СРБИЈИ, али нема ко да ради: Искуство није потребно, а посао је и више него прелеп!
КОРОНА ВИРУС ПРОМЕНИО СВЕТ: Свакој другој особи смањени приходи, а многи су и изгубили послове
ПРОФЕСИЈА КОЈА ЈЕ МЕЂУ НАЈТРАЖЕНИЈИМА У СРБИЈИ: Посао загарантован већ и током студирања
Малобројни молери, зидари, тесари, електричари, керамичари који су остали у Србији, своје "тезге" заказују месецима унапред и баснословно наплаћују, по ценама од неколико хиљада евра по обављеном послу. С друге стране, грађани који су се одлучили на реновирање кажу да пролазе праву голготу, све дуже чекају на мајстора и на крају добијају све лошије одрађен посао.
Први слободан термин у августу, ценовници баснословни
Даница М. (31) из Београда само је једна од многих у Београду који су се нашли у великом проблему због недостатака мајстора. Након што је подигла кредит и решила да адаптира стан, недељама није могла да закаже мајстора ни за најосновније послове.
- Било ми је јако хитно да адаптирам стан, јер је ускоро требало да се породим. Имала сам гомилу препорука, бројева телефона мајстора и довољно новца, али нико од њих није хтео ни да чује да дође да ради. Сви до једног су ми одговорили да први слободан термин имају у августу. Имају своје услове, квадратуре испод којих не раде, ценовнике који су баснословни. Када су коначно дошли, ја сам практично морала да радим пола посла - да идем у набавку, да чистим за њима, да обезбедим све услове. На крају, посао није одрађен тако како је било договорено, али ја нисам могла да се жалим, јер мајстора једноставно нема - каже Даница Миливојевић.
То је систем "Дај шта даш"
Према њеним речима, цифра која је на почетку договорена, знатно је премашена, по цени од неколико хиљада евра, каже она.
- Знам да је готово увек тако и да постоје непредвиђени трошкови. Горе од тога ми је било што морам нон стоп да будем опрезна, контролишем и надгледам ситнице, како нешто не би било погрешно урађено, из немара или журбе. Шта год да им је требало, звали су ме да дођем и донесем, са другог краја града. Притом, нису хтели да поправе штету коју су направили својим радом, јер то није њихов део посла. Раније ситуација ни изблиза није била таква, али сада се структура радника променила и буквално је систем дај шта даш - каже Даница.
Искусни раде за велике фирме
Како кажу из београдске грађевинске фирме која ангажује раднике, у Србији нема довољно квалитетне радне снаге јер је велика потражња за мајсторима у готово целој Европи. Тражени су у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Холандији и Француској, Шведској где им се плаћа много већи новац него у Србији.
- Део радне снаге остао је ангажован код приватних инвеститора на велиим пројектима и за велики новац, јер у Србији има више од 60.000 активних градилишта. То су искусни и обучени мајстори који најбоље знају да раде свој посао. Добар део је отишао у иностранство. Они који су остали, сада такође доста зарађују, али их нема довољно. Такође, одређени број њих не ради посао подједнако квалитетно, али их грађани ипак ангажују када немају другог избора - кажу из грађевинске фирме.
Млади незаинтересовани, мајстор у просеку има 50 година
Недостатак квалитених мајстора и веће интересовање грађана да ово време принудног мировања искористе за реновирање и поправке, утицали су на то да ове услуге додатно поскупе.
- Квалитет радова често није задовољавајући, цене све више расту и онда се стварају овакви проблеми. Зато су и пословни огласи стално активни и молер, зидар, електричар, керамичар у сваком тренутку може да нађе посао. Истовремено и контрадикторно, огроман је мањак младих људи који желе да раде, упркос добрим платама. Мало младих мајстора се школује и мајстор у просеку има 50 година. Милсим да младима делује као дуг пут да постану мајстори, јер за то треба 10 година, али то је оно што се исплати и што се плаћа сувим златом - каже власник грађевинске фирме.
Зарађују и до 2.000, 3.000 евра
Према подацима из праксе, зараде молера и водоинсталатера су око 2.500, па и до 3.000 евра по обављеном послу, у време када је сезона.
- Када приватно изнајмите керамичара и електричара и онда те ствари буду скупе. Керамика је могла да се ради за седам евра, а сада може да иде и до 20 евра по квадрату. Дневнице се крећу од 60 па негде и до 100 евра за добре мајсторе, јер нико неће да ради за мање. Керамичари, столари, електричари, могу да зараде и више од 2.000 евра месечно. У супротном, ако посао ради неискусан мајстор, коштаће више дара него мера - каже власник београдске грађевинске фирме.
Шта ће бити у будућности?
Према речима Горана Родића из Грађевинске коморе Србије, дошло је до кризе и мањка занатлија, јер постоји хиперпродукција кадрова који су отишли у менаџмент, ИТ технологије, док "молерај" никоме није привлачан. То ће морати да се промени.
- Да би добили доброг мајстора треба време. Нове инвестиција ће тражити бар 50 одсто више запослених у грађевинској индустрији, а питање је да ли ћемо моћи да изнесемо тај притисак. Једини начин јесте да домаће фирме ангажоване на пројектима где је држава инвеститор имају третман главног извођача и да могу адекватно да плате радну снагу. Ако то пропустимо, они ће отићи у иностранство. А ми ћемо скупо плаћати долазак страних фирми које ће санирати последице неквалитетног одржавања или подизања нових објеката - објашњава Родић.
