ЗАРАДА ОД 180.000 ДО 200.000 ДИНАРА МЕСЕЧНО! Ово занимање у Србији је ВРЛО исплативо - нико не жели да ради?
Статистика Националне службе за запошљавање говори да је у 2021. години је издато преко 20.000 радних дозвола страним држављанима. Они су у већини случајева ангажовани на грађевинским пословима.
- Сходно томе да имамо велики дефицит за позиције за које се увози радна снага то је потпуно оправдано са стране свих послодаваца - каже Милош Турински са познатог домаћег веб сајта за запошљавање.
ТРЕНУТНО НАЈТРАЖЕНИЈЕ ЗАНИМАЊЕ: Фали 80.000, а кључ је у млађим радницима
30 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И УСПЕШНОГ РАДА: Ево која је њихова тајна за успех
Турински додаје да су поред грађевинарства, где су ангажовани претежно радници из Кине и Турске, дефицитарни и запослени у достави односно у курирским службама, где је посао нашло доста људи из Узбекистана.
- Запослење ове групације људи иде преко државе и бироа, исто као кад наши радници одлазе у иностранство, значи они морају да имају радну визу кад дођу овде, а доказивање дефицитарности управо иде преко државних служби - открива Турински.
Он истиче да је у Србији очигледан дефицит у свим занатским пословима, и додаје да се све чешће јављају појединачни огласи за посао где се радници из иностранства ангажују по пројекту.
- Имамо ситуацију која није масовна, али се дешава, да се на пример за позицију заваривача доводе људи из било које друге земље где има заваривача на располагању. Они се ангажују у зависности од пројекта за који потписују уговор и раде на сатницу - прича Турински.
Он наводи да су то радници који долазе из мање развијених земаља "трбухом за крухом" и да је просечна плата тих радника око 500 евра, уз заједнички смештај који је обезбеђен.
Бројни домаћи послодавци наводе да су овакви радници погодни због ниске цене рада, због радног времена које су спремни да проведу на послу, али и тога да овлашћене агенције преузимају већину логистике око њиховог боравка: правне регулативе, смештаја, хране и превоза, између осталог.
На питање како пронаћи радну снагу на тржишту, власник новобеоградске фирме која се бави ентеријерима Небојша Вујновић, каже да је "то постало практично немогуће".
- Овај посао је специфичан. Поред керамичара, ту су потребни и мајстори за лепљење подних облога од итисона, ПВЦ-а, линолеума... за које основна обука дуго траје. Неке компаније су то покушавале, али пракса показује да недовољно обучени "мајстори" веома брзо покушају да оснују сопствени бизнис, што легално, што на сивом тржишту, а њихов квалитет рада је веома упитан - каже Вујновић.
Он додаје да у упркос великој потражњи у нашој земљи постоји тек неколико десетина квалитетних мајстора за постављање подних облога који заиста знају свој занат, а да су и они углавном старији од 50 година.
- Морамо да дођемо до младих људи који имају воље да нешто науче. Наше дневнице су отишле на више од 50 евра и опет нема "нових снага". Тај млади човек мора поред правог мајстора да проведе минимум годину дана да би савладао основе овог заната, али нема никог ко би то желео. Друго, код нас не постоје више ни одговарајуће занатске школе - прича Вујновић, и додаје:
- Једноставно нема људи. У овом нашем послу никад овако није било. Катастрофа је. Добар мајстор у Србији реално би морао да заради 180.000-200.000 динара месечно, а онај који оде у иностранство само на папиру заради више, али има веће трошкове живота и репроматеријала, па му сигурно на крају месеца не остане толико новца за живот као код нас - закључује Вујновић.