Аларм због рекордне суше: Ђердап пао на минимум какав се не памти, министарка упутила хитан апел грађанима - ево зашто сви морају да штеде струју

Рекордно низак водостај Дунава и дуготрајан топлотни талас озбиљно су погодили производњу електричне енергије у Србији. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић упозорила је да је ситуација изузетно захтевна и позвала грађане да рационално користе електричну енергију како би систем што лакше издржао период екстремних врућина.

Како је објаснила, хидроелектране на Дунаву раде са знатно смањеним капацитетом, а производња у Ђердапу током маја, јуна и јула била је најнижа од када је овај енергетски гигант пуштен у рад.

- Ђердап један је на 20 одсто производње, Ђердап два на 30. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди, навела је Ђедовић Хандановић.

Додала је да су овако ниски дотоци последњи пут забележени 2003. године, док се пре тога слична ситуација догодила још 1985. године.

- То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушни период, али и велике врућине, оценила је министарка.

Док је стање на хидроелектранама на Дрини нешто повољније, дотоци су и тамо испод вишегодишњег просека, иако су изнад биолошког минимума.

Према њеним речима, од великог значаја показала се завршена рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, која омогућава ефикасније управљање расположивим количинама воде и производњом електричне енергије у периодима највеће потрошње.

Акумулације тренутно износе око 75 одсто капацитета, што се сматра задовољавајућим нивоом, а те резерве биће чуване за евентуалне ванредне околности.

Проблем и у термоелектранама

Министарка је навела да је рад Термоелектране Костолац такође под притиском због ниског водостаја Дунава, који је неопходан за расхладне системе електране. Због тога је у претходном периоду снага појединих блокова привремено смањена за приближно трећину.

За разлику од Костолца, производња у ТЕНТ-у за сада није угрожена, јер Сава обезбеђује довољне количине воде за хлађење постројења.

Изазов представља квалитет угља, али се тај проблем ублажава набавком угља веће калоријске вредности из увоза.

- Угља на депонијама има довољно и оне се пуне сваким даном, милион и осамсто двадесет хиљада тона у овом моменту, циљ је да пређу и два милиона тона пре почетка зимске сезоне, да би управо имали додатну сигурност за периоде који су изазовни, навела је министарка.

Регион под великим притиском

Како је истакла, последице екстремне суше осећају се широм региона, посебно због проблема са хлађењем нуклеарних електрана које користе воду из Дунава.

- То све ствара притисак, пре свега на доступну количину електричне енергије, а онда и на цене електричне енергије, објаснила је министарка.

Она је подсетила да нуклеарна електрана Пакш у Мађарској већ ради са око половине капацитета, да је у Румунији један реактор ван погона, док се и у Бугарској разматра гашење појединих јединица уколико се овакви временски услови наставе.

Истовремено, потрошња електричне енергије у Србији достигла је између 100 и 105 гигават-сати дневно, што је готово на нивоу зимске потрошње.

- Апелујем на грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију и да једноставно сви покушамо да допринесемо да превазиђемо овај сушни тропски период што је лакше могуће, поручила је Ђедовић Хандановић.

Ситуација са НИС-ом и снабдевањем горивом

Говорећи о НИС-у, министарка је оценила да додатно продужење лиценце представља значајно олакшање, јер омогућава допремање нових количина сирове нафте до рафинерије у Панчеву.

Истакла је да је низак водостај Дунава отежао транспорт баржама, због чега је смањен и увоз нафтних деривата, док се део транспорта сада обавља железницом.

- Ми желимо и урадили смо све, пре свега да заштитимо наше интересе и да омогућимо да до договора дође. Да ли ће до њега доћи, остаје да видимо. За нас је једино прихватљиво одрживо и дугорочно решење, истакла је министарка.

Она је нагласила да Србија тренутно располаже довољним залихама дизела, бензина и керозина, као и да су државне резерве данас знатно веће него пре неколико година.

- Само наше државне резерве, ја када сам дошла на чело министарства, биле су око двадесет седам, двадесет осам дана просечне потрошње. Данас су педесет осам дана, рекла је Ђедовић Хандановић.

На крају је захвалила запосленима у рударском сектору који раде у изузетно тешким условима и најавила наставак улагања у нову рударску опрему.

- Ми ћемо омогућити да рударска нова опрема стигне што брже до копова и један багер ће ући у производњу, већ се очекује следеће недеље, тако да од свих запослених у енергетском сектору апсолутно захтевамо да опрезност буде на највишем могућем нивоу, закључила је министарка.

Србија Данас