Стоп бацању новца кроз храну: Кеса пуна намирница, а пола заврши у канти - једна грешка коју правимо у продавници касније нас скупо кошта

Колики је проблем са бацањем хране показују подаци према којима се широм света сваке године баци око трећине произведене хране, односно приближно 1,3 милијарде тона.

Ипак, део решења налази се управо у домаћинству, а смањење количине хране која заврши у отпаду не мора да захтева велика одрицања. Неколико једноставних промена у начину куповине, складиштења и коришћења намирница може значајно да смањи расипање.

Све почиње већ у продавници

Једна од најчешћих грешака настаје пре него што храна уопште стигне у кућу – током куповине.

Импулсивно бирање производа често доводи до тога да купимо више него што можемо да потрошимо. Због тога је корисно унапред осмислити оброке за неколико наредних дана и направити списак за куповину.

Пре одласка у продавницу требало би погледати и фрижидер и оставу. На тај начин лакше ћемо уочити шта већ имамо и спречити да купимо исти производ више пута, а затим један од њих бацимо јер му је истекао рок.

Посебан опрез потребан је када су у питању велика паковања и производи на акцији. Нижа цена не значи стварну уштеду уколико део хране на крају не искористимо.

Правило које може да уведе ред у фрижидер

Један од практичних начина за организацију намирница јесте ФИФО правило, односно принцип „прво унутра, прво напоље“.

Производе који су раније купљени или имају краћи рок трајања требало би поставити напред, док новије намирнице могу да буду смештене иза њих. Тако ћемо најпре потрошити оно чему се рок приближава и смањити могућност кварења.

Важно је и како се намирнице међусобно чувају. Јабуке, банане, крушке и парадајз, на пример, ослобађају етилен, гас који убрзава сазревање. Због тога их не би требало држати заједно са осетљивијим поврћем као што су салата, броколи, краставац или тиквице, јер оно може брже да пропадне.

"Употребити до" није исто што и "најбоље употребити до"

Додатну забуну често стварају ознаке на амбалажи.

Важно је разликовати ознаке „употребити до“ и „најбоље употребити до“. Прва се односи на безбедност хране, док се друга првенствено односи на квалитет производа.

Због тога производ којем је прошао датум „најбоље употребити до“ не мора аутоматски да буде за бацање. Његов изглед, мирис и текстура могу да буду промењени, па је потребно проценити његово стање пре одлуке да ли ће бити искоришћен.

Остатак ручка не мора у канту

Значајан део отпада чине и већ спремљени оброци које не поједемо.

Према подацима које преноси Пословни дневник, чак 63 одсто Хрвата који бацају храну баца остатке готових јела. У тексту се наводи да се сличан резултат не би значајније разликовао ни када би се посматрала Србија.

Остаци ручка могу да послуже као основа за нови оброк. Месо може да се искористи за друго јело, поврће може да заврши у супи или вариву, док храна за коју знамо да ускоро неће бити поједена може да се замрзне.

На тај начин оно што је остало од претходног оброка добија нову сврху, уместо да заврши у смећу.

Свака бачена намирница је бачен новац

Рачуница је једноставна - сваки производ који смо платили, а потом бацили неискоришћен, представља новац који је потрошен без користи.

Зато смањење трошкова за храну не мора увек да подразумева куповину најјефтинијих производа. Уштеда често почиње много раније: планирањем куповине, бољим распоредом намирница и искоришћавањем онога што већ имамо код куће.