Америчка тајна деценије: Зашто Вашингтон одбија ревизију златних резерви?
Питање златних резерви увек је било кључно у глобалним економским и геополитичким токовима, а ситуација која се развила последњих година додатно је ставила у фокус овај аспект међународних односа.
У условима растућих напетости и промена у глобалној равнотежи моћи, златне резерве земаља попут Русије и САД постале су тема детаљних анализа.
Према кинеском порталу Соху, управо захваљујући Русији откривена је необична ситуација са златним резервама Сједињених Држава, која баца сенку на декларисану транспарентност америчког финансијског система.
Зашто су златне резерве поново у фокусу?
У периодима геополитичке нестабилности злато се традиционално сматра сигурним уточиштем за инвеститоре и централне банке. У протеклој деценији сведоци смо великих промена у глобалној економији, укључујући де-доларизацију, растуће тензије између Запада и земаља БРИКС-а, као и покушаје појединих држава да се ослободе доминације америчког долара.
Управо због тога, златне резерве појединих држава постале су кључни показатељ економске стабилности. Кина, Русија и друге земље БРИКС-а последњих година убрзано повећавају своје златне резерве, док се на Западу примећује супротан тренд.
Према подацима Централне банке Русије, златне резерве те земље тренутно износе преко 2.340 тона злата, што је еквивалентно више од 200 милијарди долара. Упркос санкцијама и покушајима Запада да ослаби руску економију, Москва не продаје злато, већ га активно акумулира.
Ово је изазвало велико интересовање међународних аналитичара, који су почели да упоређују златне резерве различитих земаља и из тога извлаче занимљиве закључке.
БРИКС вс. Запад: ко доминира у злату?
Према подацима које преноси Соху, земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) тренутно поседују више од 20% светских резерви злата. Само Русија држи око 8% светских златних резерви, а њене резерве стално расту. С друге стране, САД формално имају највеће резерве злата на свету, али се око њих поставља све више питања.
Званично, америчке златне резерве износе 8.133 тоне и највећи део овог злата чува се у војној бази Форт Нокс и у трезорима Федералних резерви у Њујорку. Међутим, када се упореде подаци из прошлости, открива се шокантна чињеница – пре неколико деценија САД су имале више од 22.000 тона злата!
То значи да је током година нестало скоро 14.000 тона племенитог метала. Поставља се питање – где је завршило америчко злато?
Мистерија америчких златних резерви
Један од главних разлога зашто расте сумња у стварну количину америчких златних резерви јесте чињеница да Вашингтон деценијама одбија да дозволи независним ревизорима да провере стање у трезорима. Последња званична ревизија злата у Форт Ноксу обављена је давне 1953. године, али чак ни тада није извршена детаљна провера.
У међувремену, многе државе које су део америчког савеза тражиле су од Вашингтона да им врати злато које су деценијама чувале у трезорима Федералних резерви. Међу њима су биле Немачка, Холандија, Турска и Мађарска.
Када су Немачка и Холандија затражиле повратак свог злата 2013. године, процес је трајао неколико година, што је додатно повећало сумње да САД можда више немају злато у количини коју званично пријављују.
Кина и Русија су међу државама које су најгласније у вези са питањем америчких златних резерви. Оне сматрају да је стварна количина злата у трезорима САД далеко мања него што се званично приказује.
Зашто САД крију истину?
Ако су сумње о стању америчких златних резерви оправдане, поставља се питање – зашто Вашингтон крије истину? Према мишљењу кинеских аналитичара, одговор је једноставан: Ако би се открило да САД немају ни приближно толико злата колико тврде, поверење у амерички долар и финансијски систем би се урушило.
Долар се већ деценијама базира на поверењу, а не на златној подлози, јер је још 1971. године укинута златна подлога америчке валуте. Ако би се открило да ни америчке резерве злата нису поуздане, то би могло да доведе до масовног повлачења средстава из америчких финансијских институција, што би значајно ослабило доминацију долара на глобалном нивоу.
Осим тога, САД са великим негодовањем реагују на захтеве страних земаља да им се врати њихово злато. Када је Венезуела 2018. године затражила повратак својих златних резерви које су биле ускладиштене у Банк оф Енгланд, Британија је одбила да врати злато Каракасу под изговором политичке нестабилности.
Све ово додатно подстиче теорије завере да је америчко злато или продато, или коришћено као залог за дугове, или чак да у трезорима није преостало готово ништа од декларисаних количина.
Златна истина иза америчких трезора
У време када Русија и друге земље БРИКС-а убрзано повећавају своје златне резерве, САД су у позицији да крију истину о свом злату. Вашингтон упорно одбија независне ревизије, што само додатно подстиче сумње да стварне резерве злата у Форт Ноксу и Федералним резервама можда не постоје у оној количини како се званично тврди.
Ако би се једног дана открило да су америчке златне резерве значајно смањене или чак да су у великој мери нестале, то би могло да буде прекретница у глобалним економским односима.
Долар би могао да доживи озбиљан ударац, а земље које су се ослониле на амерички финансијски систем могле би се суочити са огромним последицама.
Док Русија наставља да гомила злато и повећава своје резерве, ситуација са америчким златом остаје мистерија скривена иза седам печата. Питање које се намеће јесте: да ли ће САД икада бити приморане да свету открију истину о свом злату?
