Глобална криза у Ормуском мореузу мења рачуницу на њивама: Раст инпута и неизвесност тржишта отварају дилему – Које културе сејати ове сезоне?

Криза у Ормуском мореузу долази у тренутку када произвођачи већ доносе кључне одлуке о сетвеној структури. Како упозорава ФАО, дуготрајан поремећај у овом пролазу могао би да изазове глобални удар на енергенте и ђубриво, што директно погађа трошкове производње хране.

За Србију то значи да сетва ове године не може да се планира само према очекиваној цени култура, већ пре свега према доступности и цени инпута. У пракси, пролећна сетва постаје питање трошка, ризика и ликвидности, а не само приноса.

Које културе носе мањи ризик и да ли је соја добитник у кризи?

Глобални трендови већ показују како произвођачи реагују. Према подацима америчког Министарства пољопривреде (УСДА), фармери у САД планирају да у 2026. години смање површине под кукурузом и повећају сетву соје. Разлог је раст цена ђубрива и горива услед геополитичких тензија, укључујући сукобе на Блиском истоку.

Овај пример јасно показује смер размишљања: културе које захтевају мање инпута постају сигурнији избор.

У домаћим условима, то значи да кукуруз и сунцокрет и даље остају важни, али уз много опрезнију процену. На парцелама где трошкови могу „појести“ добит, рационалније је размотрити алтернативу или смањити улагања.

Глобални скок цена ђубрива због рата – колико је Србија заиста угрожена?

Ормуски мореуз је једна од кључних тачака за транспорт нафте и гаса, али и сировина за производњу ђубрива. Сваки поремећај у овом ланцу директно подиже цену инпута.

То значи скупљу прихрану усева, веће трошкове обраде земљишта, као и скупљи транспорт и логистику.

У таквим околностима, интензивна производња постаје ризичнија, посебно за газдинства са ограниченим капиталом.

Шта подразумева паметна сетвена структура?

У сезони високих трошкова, сетвена структура мора да буде резултат прорачуна, а не навике.

То подразумева избор култура према реалним могућностима улагања, прилагођавање агротехнике (прецизнија употреба ђубрива) и расподелу ризика кроз диверзификацију производње.

У том смислу, стрна жита и део уљарица у оваквим условима могу деловати као стабилнија основа, јер нуде предвидљивији однос улагања и приноса, али ни ту нема универзалног решења.

Како сачувати ликвидност газдинства

Најважнија одлука ове сезоне није само шта сејати, већ колико уложити.

Тамо где постоји капитал, улагање у интензивнију производњу може имати смисла. Међутим, где је ризик већи, рационалније је бирати мање захтевне културе и распоредити улагања тако да газдинство остане ликвидно и након сезоне.

У времену скупих инпута, најуспешнија сетва неће бити она са највећим потенцијалним приносом, већ она која може да издржи и неповољне услове на тржишту.

Глобална криза, последице локалне

Ако се криза у Ормуском мореузу продужи, последице неће остати само на светским берзама. Преливаће се на цену ђубрива, горива, сточне хране и на крају хране у продавницама.

Зато је порука за ову сезону јасна: сетву треба планирати хладне главе, уз реалну процену трошкова, приноса и ризика.

У условима нестабилног тржишта, најбоља стратегија је она која чува и производњу и новчани ток газдинства.