Анатомија несигурности: Тржиште рада се вратило на очекивања сигурности и редовне зараде

Резултати годишњег истраживања асоцијације О.У.Р. ХР асоцијације, спроведеног на узорку од преко 2.500 испитаника, нису само статистика једне индустрије, они су рендгенски снимак пост-транзиционог друштва које је, притиснуто глобалном неизвесношћу, одлучило да престане да сања и почне да калкулише.

Реструктурирање као еуфемизам за кризу

Податак да је 43% ХР професионалаца као свој примарни фокус навело „реорганизацију и реструктурирање“ у преводу са корпоративног речника значи само једно: оптимизација трошкова је победила развој. Док смо до јуче слушали о експанзији, данас скоро свака друга фирма у Србији „преслаже коцкице“ како би остала конкурентна на нестабилном тржишту рада.

Тржиште се хлади, а то најбоље осећа оних 56% испитаника који процесе промена у својим фирмама оцењују једва прелазном оценом. Постоји опасан јаз у перцепцији - док менаџмент верује да „успешно кормилари“, запослени се осећају као путници на броду чији капетан не саопштава курс, али инсистира на јачем веслању. Неизвесност и константна трансформација из године у годину главна су замерка и разлог за размишљање о промени посла скоро две трећине запослених. Иако је само 13% запослених у активној потрази за новим послом, чак 70% њих би пристало да оде на разговор за посао у другу компанију и размотри атрактивност њихових услова рада.

„Компаније данас можда управљају трошковима ефикасније него икад, али поверењем запослених - све лошије,“ оцењује Миљана Николић, координаторка О.У.Р. ХР асоцијације.

Плата као једини преостали штит

Већ трећу годину заредом, зарада је неприкосновени мотиватор број један (72,5%). Међутим, дубљи увид у бројке открива алармантан тренд: повишице покривају тек 28% реалног раста трошкова живота. То значи да просечан радник у Србији, упркос номинално већим цифрама на рачуну, сваког месеца заправо купује мање.

Овај ефекат директно је утицао на повратак сигурности посла у топ 5 приоритета. Сигурност, која је у годинама економског бума била подразумевана и готово невидљива, сада је поново постала валута. Људи више не мењају посао због већег изазова, већ због сигурније луке.

„Када плата изгуби трку са реалним трошковима живота, сигурност постаје кључни критеријум - не као бенефит, већ као основна потреба,“ додаје Николић.

Парадокс контра-понуде: Куповина лојалности на одложено

Један од најпоразнијих података истраживања је чињеница да 54,2% ХР-ова признаје да њихове компаније користе контра-понуде. То је тренутак у којем фирма, тек под претњом одласка запосленог, „проналази“ новац који је месецима тврдила да нема.
Ипак, ова пракса је најбржи пут до урушавања поверења. На тржишту где радник зна да ће бити адекватно плаћен тек када поднесе отказ, лојалност престаје да постоји. Она постаје чиста трансакција, а компаније постају таоци сопствене неодговорне политике награђивања.

„Контра-понуда не купује лојалност - она само одлаже одлазак,“ сматра Николић.

АИ јаз и криза лидерства

Док 75,6% опште популације већ користи вештачку интелигенцију, ХР заједница са 52,3% каска. Овај технолошки јаз је метафора за ширу слику: запослени се адаптирају брже од система који треба да их воде. Када на то додате податак да 40,8% запослених као највећи проблем истиче неправду, а не лошу комуникацију, добијамо дијагнозу дубоког неповерења.

Запослени не траже од лидера да буду непогрешиви, већ да буду фер. Осећај да правила не важе исто за све је тихи убица продуктивности који ниједан ХР софтвер не може да детектује.

„Највећи ризик за организације данас није технологија коју не разумеју, већ људи који више не верују у систем,“ упозорава Николић.

Закључак: Повратак човеку или крај заједништва?

Србија се налази на прекретници. Модел у којем се радник посматра искључиво као трошак полако удара у зид. Бројке су јасне: људи су уморни од нетранспарентности и неизвесности.

Питање за доносиоце одлука није колико ће АИ заменити људе, већ колико ће људи напустити компаније које су заборавиле да буду људске. Ако је 2026. година реорганизације, нека то не буде реорганизација табела, већ реорганизација поверења. Јер, на крају дана, тржиште не чине проценти, већ људи који верују да је њихов рад вреднован - и материјално и морално.

- Ако организације не врате поверење у центар свог пословања, реорганизоваће само — празне канцеларије - закључује Николић.
О свему овоме биће речи и на предстојећој конференцији Shift Happens (21. април, Београдско драмско позориште) у организацији О.У.Р. ХР асоцијације, која није само још један ХР скуп у низу; то је пресек стања једне културе која се налази на раскрсници између корпоративне традиције и нове, радикалне искрености генерација које долазе и јасних очекивања.

Напомена о истраживању:

Годишње истраживање О.У.Р. ХР асоцијације обухватило је 336 ХР професионалаца и 2.213 испитаника из опште популације, чинећи га једним од најрелевантнијих пресека стања на тржишту рада Србије у 2026. години.