БЕОГРАЂАНКА ПРИМА ПЕНЗИЈУ ПРЕКО 70 ГОДИНА: Дуже у пензији него на радном месту, у Србији више од 60 стогодишњака пензионера
У стопу је прати инвалидски пензионер из Крушевца који је прву принадлежност добио 1951.
Податак да Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Србије у овом часу исплаћује пензију за нешто више од 60 стогодишњака, дакле пензионера који су рођени 1920. и ранијих година, потврђује да би куд и камо било боље када би старосна граница за одлазак у пензију била испод 65 година. Јер би у том случају већина будућих пензионера дуже могла да прима своје принадлежности.
КО МОРА, А КО НЕ МОРА ДА "ОПРАВДА" ДРЖАВНУ ПОМОЋ? Влада Србије усвојила и дефинисала нову уредбу за предузећа
БИТКОИН НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗНЕНАЂУЈЕ: Јуче оборио све рекорде, очекује се да ће достићи вредност од 60.000 долара
ЦЕНА КВАДРАТА НА ПЛАНИНИ НИЈЕ ЗА ОНЕ СА СЛАБИМ СРЦЕМ: Апартман на "Копу" скупљи је него стан на Дедињу
Овако, када се има у виду да ће се до 2032. старосна граница за жене стално пооштравати како би те године услови за жене и мушкарце били изједначени 65 година живота и најмање 15 година стажа, тешко да ће статистика фонда имати иоле сличне занимљиве податке о времешним пензионерима како је то сада.
Према тренутним подацима Фонда ПИО, више од 320 пензионера прима принадлежности дуже од пет деценија. Најстарија пензионерка тренутно има 111 година, рођена је давне 1909.
У групи оних који најдуже добијају пензију предњачи корисница из Београда, која је прима од 1950, односно нешто дуже од 70 година, потврђује статистика ПИО фонда. У стопу је прати инвалидски пензионер из околине Крушевца, који је добија од 1951.
Мушкарци који су остварили право на старосну пензију у 2019. имали су у просеку 32 године стажа, а жене 30, с тим да су најдуже радили пензионери из категорије Фонда ПИО запослених, мушкарци 33, а жене 30. Док су најмање година стажа имали корисници из категорије осигураника пољопривредника – мушкарци 23, а жене 19 година.
Просечан број година коришћења старосне пензије којима је престало право због смрти у 2019. био је у случају мушкараца 17, а када је реч о женама 20 година.
Статистика ПИО фонда показује да нема значајније разлике између броја година коришћења старосне пензије некадашњих запослених и пољопривредника у односу на просечан број, као и да пензионери Фонда самосталних делатности знатно краће примају старосну пензију - и мушкарци и жене, по 12 година.
Када је реч о годинама живота до којих се у просеку старосна пензија прима, мушкарци и жене су изједначени, па су за 2019, пензију у просеку примали до навршених 78 година.
Најдуговечнији су, наглашавају у пензијском фонду, корисници из категорије пољопривредника, који су старосну пензију примали у просеку до навршене 82 године када је реч о мушкарцима, односно до 81 године када су у питању жене.
Пензионери фонда запослених готово су изједначени са просеком (мушкарци 78, а жене 77), док су пензионери мушкарци из категорије осигураника самосталних делатности, према подацима за 2019, старосну пензију у просеку примали до 75. године, а жене до навршене 71.