Хоће ли доћи до договора? Произвођачи инсистирају на вишим ценама, док откупљивачи указују на ризике које доносе слабији приноси и нестабилно тржиште
Произвођачи воћа и ове сезоне изражавају незадовољство откупним ценама, за које тврде да су прениске у односу на растуће трошкове производње. Међу најгласнијима су малинари, који су због понуђене цене одржали и протест у Ариљу. Са друге стране, откупљивачи истичу да цену не одређују самостално, већ да она зависи од кретања на домаћем и светском тржишту
Директор компаније „Мастер Food“ Светислав Млађеновић оценио је за Данас да је ова сезона једна од захтевнијих у последњих неколико година. Како наводи, неповољне временске прилике утицале су и на принос и на квалитет, па су количине малине и вишње мање од очекиваних.
- Воћа има за откуп, али га свакако нема у количинама на које смо навикли у добрим годинама - рекао је Млађеновић.
Према његовим речима, незадовољство произвођача је разумљиво, јер производња воћа постаје све скупља, док су ризици из године у годину све већи. Ипак, додаје да ни хладњачари немају потпуну слободу у формирању откупне цене.
- Цена зависи од стања на светском тржишту, залиха, тражње и продајних цена према иностранству - објашњава Млађеновић.
Он упозорава да су произвођачи и прерађивачи међусобно зависни и да дугорочно не може бити стабилности уколико једна страна послује без задовољавајуће рачунице.
Смањење производње, према његовој оцени, представља проблем за читав сектор. Без стабилних и мотивисаних произвођача нема довољно сировине ни за прерађивачку индустрију, док мањак робе може угрозити постојеће купце и позицију Србије на међународном тржишту.
Млађеновић наводи да у компанији „Мастер Food“ није било прекида у пријему робе и да се откуп малине одвија организовано, у складу са капацитетима и потребама тржишта. Претпоставља да је слична ситуација и код откупа вишње.
Дугорочно решење, како сматра, не може се свести само на преговоре о откупној цени. Кључ види у повећању продуктивности, обнављању засада квалитетним и сертификованим садним материјалом, већем укључивању стручњака и примени савремених технологија и агротехничких мера.
Субвенције државе, оцењује, тренутно представљају важну подршку произвођачима, али би за одрживост сектора требало повезати стручну помоћ, продуктивнију производњу и стабилне мере аграрне политике.
- Морамо да престанемо да сваке године разговарамо само о цени, а да почнемо да разговарамо и о продуктивности. То је једини пут да српско воћарство остане конкурентно и за десет и за двадесет година - закључио је Млађеновић.
