БОРБА ЗА ТРЖИШТЕ БОРОВНИЦА: Колико Србија извози у САД и како је ово воће доживело велику експанзију
Америчка комисија за међународну трговину детаљно је обрадила изјаве свих учесника, побројане су претње по домаћу производњу, посебно услед пандемије и затварања ресторана, школа, одмаралишта, што је према неким тврдњама утицало да 25 одсто тржишта боровнице нестане.
Пандемија је широм света повећала различите протекционистичке мере, ограничавање увоза, као и извоза пољопривредних производа. Овоме су последњих годину дана прибегле многе државе како би у време економске кризе штитиле своја тржишта и домаће произвођаче.
БИТКОИН БЛИЗУ 61.000 ДОЛАРА, ОБАРАЈУ СЕ НОВИ РЕКОРДИ: Велика очекивања од водеће америчке крипто берзе
ПРЕДУЗЕТНИЦИ, ОПРЕЗ, НЕМОЈТЕ ДА ИЗГУБИТЕ ПРАВО НА ОДЛОЖЕНО ПЛАЋАЊЕ: Сутра истиче рок за трећу рату пореза
ВИДЕЋЕ СРБИ ПУТА ОВЕ ГОДИНЕ! ЧЕКАЈУ НАС БРАЋА ГРЦИ: Пробне сезоне можда неће бити, али један датум ОСТАЈЕ СИГУРАН
Последњи пример је покушај Америке да заустави увоз боровнице из пет највећих држава снабдевача. Страх америчких произвођача и повећана производња боровнице у Јужној Америци, као и осталим деловима света, био је повод за покретање поступка у септембру прошле године.
Започела је озбиљна истрага како би дошли до одговора колики је утицај увоза тог воћа на америчку производњу. Покренута је у септембру прошле године а обухватила је више јавних расправа у којој је учествовало пет страних влада - Аргентине, Канаде, Чилеа, Мексика и Перуа - са ресорним министрима, амбасадорима, адвокатима...
Америчка комисија за међународну трговину детаљно је обрадила изјаве свих учесника, побројане су претње по домаћу производњу, посебно услед пандемије и затварања ресторана, школа, одмаралишта, што је према неким тврдњама утицало да 25 одсто тржишта боровнице нестане. Наглашен је и проблем затварања прерадних центара услед заразе радника, немогућности организације бербе, повећања продаје путем интернета...
Исход ове вишемесечне истраге на крају је био повољан за државе извознице које су учествовале у спору. Комисија је недавно утврдила да, без обзира на увећан увоз свежих, pothlađenih и смрзнутих боровница те количине не представљају претњу америчким произвођачима овог воћа.
Интересантно је и да се у поменутом документу (који садржи више од 400 страница) као извозник, пре свега смрзнуте боровнице, појављује и Србија из које је 2016. у Америку извезено 116 тона, наредне године 115, а у 2018. свега једна тона.
Пре две године на америчко тржиште пласирали смо 35 тона овог воћа, а 2020. око 29 тона. Др Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство, каже да је производња боровнице у Србији доживела велику експанзију у претходних десетак година. Од свега три до четири хектара засада (пре двадесетак година) боровница се сада код нас гаји на око 3.000 хектара.
- У производњи смо за кратко време превазишли конкуренцију где се ово воће гаји неупоредиво дуже. Претекли смо их у технологији, приносима и квалитету - каже Лепосавић и додаје да производња боровнице у Србији за сада има позитиван тренд, а да би тако и остало потребно је унапредити постигнути квалитет и знатно више уложити у развој производа и маркетинг.
Лепосавић наводи да је покушај заштите домаће производње произвођача из Америке опомена да у производњу и пласман воћа морају да се укључе и државне институције, удружења произвођача и извозници јер сви они имају интерес за несметани извоз.
- Чињеница да су у овом спору учествовале владе пет земаља извозница боровнице указују на озбиљност приступа у заштити њихових произвођача и извозника у чему су овај пут и успеле - наглашава.
Свака од тих држава пред комисијом је наступала аргументовано и уз озбиљно припремљену документацију. С тим у вези Лепосавић напомиње да се у нашој земљи често неодговорно опходимо према малини - најзначајнијем националном производу. Мада тренутна ситуација иде наруку нашим произвођачима и понеким извозницима, он каже да је то резултат повољних кретања и пораста тражње на светском тржишту где тренутно постоји дефицит малине.
- Оваква ситуација се не може приписати неким од веома присутних актера у нашој земљи, а то су поједини произвођачи или самозвани представници удружења произвођача малине или хладњачара. Нажалост, то није ни резултат неких владиних тела и оформљених радних група - наводи Лепосавић. Како наглашава, њихова сврха требало би да буде рад на решавању нагомиланих проблема у малинарству.
Према његовим речима, они у свом саставу имају некомпетентан стручни и нерепрезентативан састав представника произвођача и прерађивача. То није добар начин за стабилизацију производње малине у којој је у Србији свакодневно ангажовано више од 30.000 запослених, а током бербе и више од 120.000 људи.